"Mada je odluka Žalbenog veća konačna, postoji mogućnost otvaranja procedure revizije u slučaju da bude otkrivena neka nova činjenica koja nije bila poznata tokom postupka pred prvostepenim ili Žalbenim većem", rekao je Tanjugu specijalni savetnik glavnog haškog tužioca Frederik Svinen.
Prema pravilu 119 Pravilnika o proceduri i iznošenju dokaza, zahtev za reviziju postupka moguće je podneti u roku od godinu dana od dana izricanja presude, objasnio je on.
Pred Haškim tribunalom je dosad samo jednom bio pokrenut postupak revizije procesa, i to u slučaju bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina, podsetila je predstavnica za štampu Tribunala Magdalena Spalinska.
Gotovina je, u prvostepenom postupku, prošle godine bio osuđen na 24 godine zatvora, a Markač na 18 godina.
Žalbeno veće tribunala je poništilo presudu Pretresnog veća i oslobodilo hrvatske generale pošto je ocenilo da nema dokaza da je postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine, kao ni za to da su napadi na Knin, Obrovac, Gračac i Benkovac bili protivpravni.
Za takvu odluku Veća izjasnili su se predsedavajući sudija Teodor Meron (SAD) i sudije Patrik Robinson (Južna Afrika) i Mehmet Gunej (Turska), dok su protiv bili sudije Karmel Adjijus (Malta) i Fausto Pokar (Italija).
Adjijus i Pokar su nazvali zaključke veća "zbunjujućim","konfuznim", "neodrživim" i punim grešaka i pogrešnih tumačenja.
"Suštinski se protivim celokupnoj presudi Žalbenog veća, koja je u suprotnosti sa osećajem za pravdu", naveo je sudija Pokar u izdvojenom mišljenju na 20 strana.
(Tanjug)