Momci koji su zvuk svog instrumenta odlučili da prezentuju u modernijoj varijanti svirajući, između ostalog, sa Eltonom Johnom, Steve Vaijem, Red Hot Chili Peppersima, dočekani su euforično, i posle klasičnog uvoda brzo prešli na ono što zbog čega ih je većina zavolela – obrade pop-rok hitova. Posle prvog, „Where The Streets Have No Name“ U2-a, usledilo je Lukino „Dobro veče Beograde, drago mi je da smo prvi put u Srbiji, daćemo sve od sebe da se ne osramotimo“. Stjepan se ubrzo nadovezao: „Ugostili ste nas – nemam reči. Ne znam zbog čega (smeh)“ i najavio novi, drugi album „In2ition“ gde, između ostalih, sarađuju i sa Zuccherom. U međuvremenu smo u „čelo verzijama čuli i Green Day, Pepperse, pa Muse, Kings Of Lion...
„Pop star“ je, među svima njima bio i – Johan Sebastian Bach. Stjepan mu je pribegao dok su Luku mučili kablovi, da bi a kraju dobio aplauz i od samog Šulića. „Nikad u životu nisam dobio ovacije za Baha“, ponovo je Hauser nasmejao beogradsku publiku koja je bila, baš kao što su i načuli pre koncerta, „luda“. Potpuno se prepustila duhu sjajnih umetnika koji su „With Or Without You“ (ponovo) U2-a posvetili „svim Beograđankama“. Coldplay („Viva La Vida“), pa Michael Jackson prvi put („Human Nature“) – i onda ubrzo opšte oduševljenje uz „jutjubovski“ hit „Smooth Criminal“.
Krenulo je, kako su najavljivali, „rokanje“, a kada ih je, posle Gunsa („Welcome To The Jungle“) na sceni pojačao i bubnjar Dušan Kranjc i kad su se začuli prvi taktovi „You Shock Me All Night Long“, euforija je dostigla tačku ključanja. Nastavilo se u AC/DC ritmu uz „Highway To Hell", repriziranu kasnije i na bisu kada je Hauser svirao trčeći binom (!), a posle nekoliko vraćanja na scenu i poklanjanja publici poput glumaca, finalno smirivanje je bilo uz Stingovu „Fields Of Gold“. Najavljeno gostovanje Stefana Milenkovića se, nažalost, ipak nije desilo.
Sjajnih sat i po. Za pamćenje. Momci, krenuli ste skromno kad je Beograd u pitanju. Vidimo se uskoro u Areni.