Do 2030. godine više od 5 milijardi ljudi živeće u urbanim sredinama. Pre nego što dođemo do te situacije, moraćemo da optimizujemo naše gradove, da ih napravimo „pametnijim“ i boljim, a to jedino možemo uz pomoć tehnologije.
Programeri i konstruktori pokušavaju da gradove širom sveta naprave boljim za život, bilo da se radi o unapređenju tajminga semafora ili kreiranja korisnih aplikacija, koje postaju sve moćnije sa širenjem tržišta "pametnih telefona".
Aplikacije i dobro imeplementirane tehnologije mogu da pomognu vladama sa manjkom budžeta da sačuvaju novac i postanu efikasnije. "Mashable" je izdvojio 25 tehnoloških inovacija koje su neophodne za urbane sredine u budućnosti:
- Inicijative za pristup podacima i samit it-evaca, kao što je “New York City’s BigApps” takmičenje, iznedrile su korisne informacije koje unapređuju gradove i informišu građane. Preko tih aplikacija se može saznati kakav je kvalitet vazduha, koji su restorani čisti, rezultati građevinske inspekcije i dr.
- Postoje i razne aplikacije za parkiranje, koje vozačima pokazuju gde je najbliže slobodno mesto, a ujedno štede vreme, benzin, emisiju štetnih gasova i novac, ali i rasterećuju saobraćaj.
- Aplikacije uz pomoć kojih korisnici mogu da “usvoje” gradsku imovinu- kante za đubre, telefonske govornice, drva, hidrante i dr. – pa grad ne mora da troši novac i šalje radnike da se pobrinu za iste. Nešto slično tome postoji u Bostonu i Honolulu, što sugrađanima pruža osećaj da više čine za svoj komšiluk.
- Sistem za odbacivanje tehnološkog otpada- Pay As You Throw (PAYT) – što ohrabruje ljude da više recikliraju i manje talože đubre, dok korišćenje alata RFID može da poboljša sortiranje plastičnih flaša i na taj način da ne završe na poljani.
- Digitalno i lako plaćanje parkinga (parking payment systems)- jer ne želimo da čuvamo kartice za plaćanje ili da budemo ograničeni vremenom, pa da moramo da trčimo i uplaćujemo za dodatne sate.
- Aplikacije sa mapama gradova, koje će da sadrže sve informacije o muzejima, parkinzima, obeležjima, restoranima i podacima o gužvama u saobraćaju. Ove aplikacije postoje u Baltimoru, Otavi, Nju Orleansu, i pomažu stanovnicima ali i turistima da bolje dožive te gradove.
- Ekrani osetljivi na dodir po gradu, kao na primer kiosci u kojima se kupuju karte za metro, svuda bi trebalo da budu otporni na bakterije.
- Bežični internet u podzemnoj železnici ili u vozovima i tramvajima, trebalo bi da bude dostupan zajedno sa informacijama o vremenu na svakoj stanici.
- Održivi i energetski efikasni stambeni prostori.
- Dinamični kiosci koji pokazuju precizne informacije, moguće gužve, vreme i lokalne vesti, kao što je “Urbanflow” u Helsinkiju.
"Urbanflow" u Helsinkiju / Foto: Youtube
- Aplikacija ili društvena mreža bazirana na informacijama o hitnim i kriznim situacijama. Svaki građanin bi trebalo da ima pristup, bilo da se radio o nekakvom zločinu ili o pomoći usled elementarnih nepogoda.
- Policijske snage da koriste “real-time” podatke, da bi pratile i sprečile zločine.
- Više javnih prevoza, brzih vozova i autobusa (bus rapid transit BRT) koji bi pomogli građanima da efikasno putuju gradom uz malu emisiju stetnih gasova.
- OLED svetla i nadzor u delovima gradova gde je visok procenat kriminala, kao što je “24/7 sistem u Kalkuti”
Strawberry drvo u Obrenovcu / Foto: Youtube
Javni solarni punjač osim za mobilne telefone, podesan je za punjenje muzičkih plejera, tablet računara ili digitalnih fotoaparata na ekološki način. Punjač radi sa nešto manjim stepenom proizvodnje i po oblačnom i kišnom vremenu jer čuva energiju koju nakupi tokom dana.
Na samom punjaču nalaze se i klupe, kao i nadstrešica koja štiti od padavina Beogradski studenti su za jedinstveni izum u svetu nagrađeni prvim mestom na takmičenju Evropske komisije u Briselu u kategoriji smanjenja javne površine.
Studentima je Telekom Srbija donirao tri miliona dinara.
Solarnih punjača “Strawberry drvo” u Srbiji ima ukupno 10, od kojih se dva nalaze u Beogradu.
- Stanice za punjenje mobilnih telefona, kao što je “Strawberry Tree” koja radi na solarnu energiju. Takve stanice bi mogle da postoje i na autobuskim stajalištima i mestima sa bežičnim internetom.
- Krovove prekrivene solarnim panelima i vrtovima. Mogli bi da generišemo solarnu energiju i na biciklističkim stazama kao što je “SolaRoad” u Amsterdamu.
- Program razmene bicikala, kao što je u Parizu, Vašingtonu, i koji bi trebalo da zažive u Los Anđelesu i Njujorku. Bilo bi lepo da postoje i parkinzi za bicikle, možda čak i podzemni i automatizovani kao što je to “Eko Cycle” u Japanu.
- Ekonomija deljenja umesto kupovne. Ukoliko delimo ili iznajmljujemo jedni od drugih, svako će kupovati manje stvari – tako postoje “Rent the Runaway”, “Netflix”, “Airbnb”. U tom smislu postoji aplikacija koja vam pomaže da pronađete dobrotvorne ustanove koje potražuju stvari kojih želite da se otarasite, kao što je “Zealous Good” u Čikagu.
- Pametni sistemi za kontrolu klime u kućama i kancelarijama, na primer “Nest thermostat”
- Široka primena aplikacija za preusmeravanje saobraćaja, kao “Greenway” i “Waze”. Prema “Greenway”-u, čovek u proseku provede 60 sati u saobraćaju svake godine, a ove aplikacije proračunavaju najbolju rutu za svakoga, kako bi ubrzali saobraćaj i smanjili emisiju štetnih gasova. Ove aplikacije takođe pomažu da gužva sa jedne deonice ne pređe na drugu.
Aplikacija "Greenway" / Foto: Mashable
- Sistemi za recikliranje vode, jer voda prekriva 70 procenata planete, a mi izvore ne čuvamo na pravi način.
- Udruženo urbano planiranje (Crowdsourced urban planning), kao što je to slučaj u Brikstarter-u.
- Internet pristup za sve građanje, možda kao Google Fiber, koji bi redukovao digitalne razlike i podupreo ekonomski razvoj.
- Plaćanje preko mobilnih telefona – SVUDA, od hrane, odeće, pa sve do prevoza.
- Program deljenja prevoza - jer se novac i benzin bacaju ukoliko dva automobila idu do istog mesta poluprazna.
Vlasta Vukićević