Stručnjaci kažu da, ako se ništa ne promeni, severni medvedi bi mogli da nestanu tokom ovog veka, piše "Glas Amerike". Ukazuje se na gubitak staništa i topljenje arktičkog leda, a drugi problem je sve veće nagomilavanje otrovnih materija u ishrani severnih medveda.
Severni medvedi našli su se u samom središtu jedne ekološke rasprave: dok se nova bušenja u potrazi za naftom i gasom planiraju sve bliže staništima medveda, američka vlada se sprema da primeni propise o ispuštanju štetnih gasova i zaštiti američku divljinu. Naučnici su sve zabrinutiji da severni medved neće preživeti.
Robert Irvin, potpredsednik ekološke organizacije Branioci divljih životinja (Defenders of Wildlife) kaže za "Glas Amerike":
- Prognoze su da, ako nastavimo putem kojim sad idemo, sa zagađenjem štetnim gasovima, severni medvedi na Aljasci nestaće za manje od 50 godina. Vrlo otrežnjavajuća misao!
Američka nacionalna geološka agencija "US Geological Survey" pre dve godine objavila je studiju u kojoj se kaže da bi severni medvedi mogli biti spaseni ako se drastično smanje ispuštanja štetnih gasova.
Druge studije pokazuju da se u hrani severnih meveda nalazi alarmantno visok nivo otrovnih materija. Radi se o hemikalijama koje se najviše koriste u poljoprivredi, odakle otiču u reke i s njima stižu u mora i okeane, gde ih struje odnose u arktički ekosistem.
Dag Inkli, naučnik organizacije Nacionalni savez za divlje životinje (National Wildlife Federation), otkriva da je najmanje sedam severnih medveda iz norveške regije imalo i muške i ženske polne organe, "što bi mogla biti posledica tog zagađenja", prenosi "Glas Amerike".
Beli ili polarni medved (lat. Ursus maritimus) je medved koji naseljava Arktik. Najveći je kopneni mesojed na svetu - većina odraslih mužjaka teži od 450 do 1000 kilograma, dok su ženke skoro duplo manje. Krzno je gusto i providno, i često je krem belo obojeno. Stoga obezbeđuje životinji efikasnu kamuflažu prilikom lova, međutim, koža je zapravo crne boje. Beli medvedi imaju kratak rep i malene uši kako ne bi izgubili višak toplote, kao i relativno malu glavu i izduženo zaoštreno telo pogodno za plivanje.
Kao morski sisar, beli medved se adaptirao životu na zemlji, ledu i u vodi. U svom okruženju je vrhunski predator - uglavnom se hrani fokama, mladim morževima i kitovima, iako je spreman da pojede sve što može da ubije, piše "Wikipedia" o ovom polarnom lepotanu bez koga bi planeta bila mnogo siromašnija u svakom smislu.
ČUVAJMO PRIRODU! ČUVAJMO BELE MEDVEDE!