Zoran Roksandić, diplomirani inženjer prehrambene tehnologije, za B92 je objasnio da su aflatoksini ustvari plesni, koji u digestivni trakt ljudi dospevaju putem stočne hrane.
Potrošači ni po ukusu ni po mirisu ne mogu ni da posumnjaju da je mleko toksično.
Pogledajte Ješićevu tabelu opasnog mleka
Aflatoksini spadaju u grupu najkancerogenijih poznatih supstanci, a inače su prirodni mikrotoksini koje proizvode mnoge vrste gljiva.
"Aflatoksin je zapravo metabolit. Oni izimaju hranom neke druge aflatoksine A1, A2, B1, pa ih onda metaboliziraju. Karakterističan je za mleko. Njegovo prvo i osnovno svojstvo je kancerogenost, kod određenih doza, i posle određenog vremena uzimanja može izazvati rak", ističe Franjo Plavšić, toksikolog.
Dozvoljena koncentracija ove kancerogene supstance je 0,05 mikrograma po kilogramu.
Sredinom sledeće nedelje zvanični rezultati mleka iz Srbije
Kako da smanjimo rizik?
Aflatoksini se javljaju u mleku i mlečnim proizvodima, ali vrlo često i u kikirikiju, kukuruzu, brašnu, pirinču, suncokretu, lešnicima, bademima, pistaćima i orasima.
Ukoliko primetite da neka od hrane koju konzumirate na sebi ima plesan, čini vam se da se ubuđala nemojte je jesti, pogotovo iz rizičnih grupa namirnica.
Otkriveno je da dijeta koja podrazumeva povrće a posebno šargarepe, celer i peršun značajno smanjuje kancerogene efekte aflatoksina, piše "B92".