Deca su sve posmatrala sa pristojne udaljenosti a gospođe su bile toliko ljute da niko od roditelja nije smeo da izađe napolje i pokuša da spase koš, već su pozvali policiju koja je došla tek kad je „smrtna presuda“ košu bila izvršena.
- Veliki broj stanara iz okolnih zgrada je nemo posmatrao šta se dešava. Gospođe, sve starije od 60 godina, prvo su pokušale da skinu samo obruč ali su izgleda šrafovi zarđali, pa nisu mogle. Zatim su donele sekire i besno udarale po drvenom stubu pokušavajući da ga odseku. Pošto im ni to nije uspelo, donele su ručnu testeru i skoro pola sata strugale, dok nisu presekle stub i oborile koš - priča Snežana Spasojević, majka jednog od najmanjih košarkaša.
Deca su i danas došla na svoje igralište i tužno posmatrala koš oboren na zemlju. Deca priznaju da su se igrala posle ručka u vreme predviđeno za odmor ali misle da njihove komšinice nisu baš morale ovako drastično da ih kazne.
- Koš su postavili naši roditelji pre šest-sedam godina. Nas dvadesetak se svakodnevno igramo ovde ali više nemamo koš - kaže s tugom jedan od dečaka i višeza sebe pita da li će im neko ponovo postaviti koš.
Deca kažu da mnogo vole košarku a njihovi roditelji da je ovo malo igralište sa košem bilo idealno za decu, jer su im uvek bila na oku i mogli su da ih kontrolišu sa prozora.
Izvor: Milen Đorđević za Kurir