Ukoliko bi ovu računicu imali u vidu, sigurno da bi racionalnije izdvajali novac za naknade bankama zbog korišćenja njihovih usluga. Računica je jednostavna.
Ako uzmemo u obzir da je prosečna isplaćena zarada bez poreza i doprinosa u martu iznosila 41.689 dinara, a radni mesec u proseku ima 22 radna dana, radno vreme osam sati, dobija se da prosečan radni mesec u satima ima 176 radnih sati, odnosno da vrednost sata 236,9 dinara. To je nešto manje od recimo iznosa koji moramo da izdvojimo za izveštaj kreditnog biroa.
Ono što svi plaćaju to je mesečno održavanje tekućeg računa. Taj trošak, u zavisnosti da li je reč osnovnom računu ili paketu što je skuplja varijanta i iznosi od 100, pa i do 600 dinara. Odnosno radimo od 25 minuta pa i do čitavih dva sata i 32 minuta.
Mesečna članarina za karticu u zavisnosti od vrste kreće se od 200 do 500 dinara, tako da za nju neki rade i više od dva sata.
Da su naknade nekad slabo razumnjive dokaz su pritužbe građana Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga NSS koji im se obraćaju jer nije jasan način obračuna provizije za održavanje računa i njena naplate i kad na računu nema novca ili i kad račun nije aktivan.
Naravno, postoji i veliki broj provizija za određene usluge za koje je potrebno izdvojiti i mnogo više i novca, kao što su izrada potvrde o stanju duga na tekućem računu na zahtev klijenta, za koje takođe je potrebno raditi više od dva sata.
Naravno, troškovi su veći ukoliko za određenom uslugom u toku meseca imate mnogo više potrebe.
Određene provizije vezuju se za procenat od iznosa kredita, a one mogu da iznose i do nekoliko procenata.
U Srbiji, ali ni u Evropi ne postoji jedinstveni registar usluga bankarskog sektora, pa time ni naknada. To bi moglo uskoro da se promeni, a posle inicijative evropskog poverenika za zaštitu potrošača u Evropskom parlamentu, koji traži da banke u EU olakšaju klijentima prebacivanje računa iz jedne banke u drugu, ali i da im omogući jasniji uvid u visinu provizija.
- Kad neko otvara račun, banka će morati da mu dostavi dokument u kojem su navedene cene 20 najčešćih usluga za koje banka naplaćuje naknade. Svaka zemlja imaće obavezu da na jednoj veb stranici objavi poređenje cena provizija u svim bankama u toj državi - kaže Toni Borg, evropski poverenik.
U Srbiji jedini način da se informišete je odlazak u banku ili poseta sajtu. Kada je donet Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banke su u obavezi da omoguće građanima uvid u visinu naknada, a moraju i da prikažu reprezentativni primer usluge, koji jasno iskazuje sve troškove.
Izvor: Danijela Nišavić, Blic