Nekada smo odrastali na ulici, sa komšijskom decom, zajedno se igrali, zajedno jeli sladoled, igrali loptu ispred našeg ili susednog ulaza ili kuće...
Danas deca loptu igraju na betonskim terenima u kraju ili ni ne igraju uopšte. Često komuniciraju samo putem kompjutera, a društvo viđaju jako retko. A ni mi stariji nismo mnogo bolji. Danas, na žalost, mnoge komšije ni ne razgovaraju između sebe. Mnogi su u svađi, a mnogi ni ne znaju imena pa čak ni kako izgledaju ljudi koji žive vrata do njih. Istina, nisu sve komšije ni pre bile u idealnim odnosima, ali bilo je bolje.
Zbog puno obaveza koje moramo da završimo u toku jednog dana, postali smo otuđeni, hladni, nemamo dovoljno vremena ni za sopstvenu porodicu, a kamoli za komšije.
A sećate se kako su nekada bila lepa komšijska druženja.
Foto: steroge.tumblr.com