Sveta liturgija počinje u devet sati, a litija koju će predvoditi patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej krenuće ispred Vaznesenjske crkve u 11.30 časova.
Spasovdanska litija će prolaziti ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana do Terazijske česme, gde je prvo stajanje i gde se čitaju molitve za zdravlje Beograđana, zatim se nastavlja Knez Mihailovom i Pariskom ulicom do Saborne crkve, gde će biti održana druga molitva.
Litija se potom vraća ulicama Sime Markovića, Pop Lukinom, Brankovom, Kraljice Natalije, Dobrinjskom do Vaznesenjske crkve, gde je treće stajanje i gde se čitaju molitve u spomen svim palim junacima Beograda.
Iz Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda apelovali su na sugrađane da od 11 do 14 časova, za vreme prolaska litije, uklone sa kolovoza sva parkirana vozila sa trase litije u Dobrinjskoj i Ulici admiralaGeprata, na potezu od Dobrinjske do Kneza Miloša.
Tokom prolaska litije, ove ulice će se periodično zatvarati u intervalima ne dužim od 25 minuta. Tog dana, od 10 do 15 časova, biće uklonjeni svi privremeni montažni objekti, pokretni prodajni objekti i bašte otvorenog tipa u Knez Mihailovoj ulici koji ometaju trasu litije.
Spasovdan se po pravilu obeležava 40 dana posle Uskrsa i uvek u četvrtak, a Beograd je za svoju slavu uzeo Spasovdan u spomen na 1403. godinu, kada je despot Stefan Lazarević proglasio Beograd prestonicom Srbije. Posle 46 godina pauze, slava je obnovljena 1993, tako da se ove godine obeležava i dve decenije otkako je ulicama Beograda ponovo prošla litija.
Smatra se da mnogi običaji vezani za ovaj praznik potiču još iz predhrišćanskog vremena. Najpre je Spasovdan bio mnogobožački dan praznovanja "glavnog četvrtka u godini". Vrhovni slovenski bog, gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom letinu, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci štitilo useve.
(Izvor: Blic )