Prema standardima Saveta Evrope trebalo bi da postoji po jedna sigurna kuća na 10.000 stanovnika.
Uprkos činjenici da se u proteklih nekoliko godina značajno uvećao broj i kapacitet sigunih kuća, Srbija ostaje na neslavnom mestu u obezbeđivanju adekvatne hitne zaštite žena od nasilja, javlja B92.
Bivši suprug jedne od štićenica Sigurne kuće u Beogradu, nasilno je ušao u objekat i povredio tri osobe, među kojima i jedanaestogodišnje dete. Više o tome možete pročitati ovde.
Naime, u Srbiji danas postoji 16 sigurnih kuća, prema podacima Programa Ujednjenih nacija za razvoj, koje imaju smeštajni kapacitet za oko 200 korisnica, što je značajno ispod minimalnih standarda propisanih od strane Saveta Evrope.
Uprkos postojanju dobrih zakonskih rešenja i propisanih mera zaštite u porodičnom zakonu, zaštita od nasilja u praksi i radu institucija sistema ih nedosledno primenjuje.
B92 podseća na zakonski propisane mere čije bi dosledno sprovođenje umnogome moglo da poboljša živote žrtava nasilja i predupredi eskalaciju nasilja:
1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
2. izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
3. zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
5. zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. (član 198);
Zakon, takođe, uvodi i odredbu po kome kršenje izrečenih mera povlači krivičnu odgovornost (od tri meseca do tri godine i novčanu kaznu).
Objektivna prepreka sprovođenju mera zaštite je i nedostatak institucionalne međusektorske saradnje na loklanom nivou. Pružaoci usluga se neretko nalaze u dilemi ko je zadužen za praćenje primene poštovanja izrečene mere, kao i pred preprekom neutvrđenih komunikacionih kanala razmene informacija između institucija.
Vlada Srbije i resorna ministarstva (Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) su usvojili protokole o saradnji i postupanju instuticija u slučajevima nasilja nad ženama.
Okvir za delovanje je postavljen, u toku je obuka pružalaca usluga na terenu, puno toga je učinjeno, ali je važno da svi društveni akteri osete potrebu da budu deo unapređivanja sistema zaštite od nasilja.
Jasna javna osuda nasilja, kao i efikasno, pravovremeno sankcionisanje nasilja nad ženama u porodičnom i intimnom partnerskom odnosu sprečiće dalje gubitke života žena.
Ne zaboravimo da nas mediji svakodnevno informišu o crnoj hronici femicida čiji trend ne jenjava, već nastavlja da bude jedan od najčešćih uzroka smrti žena u Srbiji.
(Izvor: B92)