Po njenim rečima, već su vođeni razgovori sa predstavnicima organizatora koji su planirali da tokom "Prajda" organizuju veliki broj debata i okruglih stolova, a da bi sve trebalo da se završi šetnjom.
"Verujem da ćemo mi do tada stvoriti sve preduslove da do šetnje i dođe", rekla je za Tanjug Paunović.
Srbija je, kako kaže, prihvatila i dala saglasnost na preporuke da bi trebalo da obezbedi održavanje "Prajda" i, na taj način, potvrdila da se ide u pravcu održavanja.
Paunović ipak smatra da je bitnije da srpko društvo postane tolerantno, nego da li će nam Evropa odati priznanje ili ne.
Po rečima direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava, država je napravila velike pomake u unapređenju tih prava, a usvojena je Strategija za prevenciju i zaštitu diskriminacije, kako kaže, po planu - do kraja juna.
Taj dokument posebno je značajan jer definiše politiku vlade do 2018. godine u borbi protiv diskriminacije, a "najbitnije je što se prvi put u srpskom drštvu jasno izdvaja devet posebno osetljivih grupa koje su u najvećem riziku da budu diskriminisane i predviđaju se mere kako da do toga ne dođe", dodala je.
Ističući značaj usvajanja te strategije pre početka pregovora sa EU, Paunović je precizirala da je "bitno da kada otvorimo razgovore o poglavljima 23 i 24 imamo jasnu politiku vlade u toj oblasti". Ta poglavlja tiču se vladavine prava, ljudskih prava, prava manjina.
"Koliko je dokument od značaja svedoči i činjenica da je visoka komesarka UN Navi Pilaj tokom nedavnog boravka u Srbiji istakla da je vlada napravila veliki korak donošenjem Strategije", rekla je Paunovićeva.
Upozoravajući da bi Strategija bez odgovarajućeg Akcionog plana ostala "mrtvo slovo na papiru", ona je istakla da Akcioni plan mora da bude donet do kraja godine. Na Strategiji su radile i nevladine organizacije, a to će biti slučaj i sa izradom Akcionog plana.
"Želimo da napravimo široku debatu povodom Akcionog plana , da dobro isplaniramo sve aktivnosti, ali ono što nam jeste prevashodni cilj je da dobro povežemo sredstva koja su potrebna za njegovu implementaciju", rekla je Paunović.
Ističući da Strategija i Akcioni plan imaju značaj za pregovore Srbije sa EU, ona je dodala da je usvajanje tih dokumenata ipak najvažnije zbog samih građana.
Po njenim rečima, "napravljeno je puno pomaka u različitim oblastima kada su u pitanju žene, deca, osobe sa invaliditetom, stari, manjine, donošena su brojna dokumenta i data su velika sredstva i od donatora, ali i iz budžeta Srbije".
Srbija ima dobar zakonodavni okvir i izgrađene kapacitete čime su stvoreni svi preduslovi da pitanja ljudskih i manjinskih prava budu na kvalitetan način rešavana, ali ono što stoji kao veliki problem jeste činjenica da treba raditi na punoj implementaciji zakona.
"Naravno, postoji još uvek posebno ranjeve grupe na čijem položaju i unapređenu se mora još puno raditi", kaže Paunović, navodeći da se po svim istraživanjima jasno izdvajaju Romi i pripadnici LGBT zajednica - ali da to ne znači da je položaj ostalih grupa koje su u riziku od diskriminacije "na nekom zavidnom nivou".