Ova odredba zabranjuje i reklamiranje ovakvih proizvoda i na taj način sprečava proizvođače iz Evropske unije da svoje proizvode testiraju na životinjama izvan njenih granica.
Međutim, protivnici testiranja proizvoda na životinjama i dalje nisu postigli apsolutno sve što su želeli. Iz organizacije "Lekari protiv eksperimenata nad životinjama" požalili su se da i ova odluka im brojne nedostatke.
Jedna od njenih "rupa" je to što se zabrana primenjuje samo na kozmetičke proizvode. Ukoliko se neki sastojak koristi za proizvodnju deterdženta, on se sme testirati na životinjama, jer to spada u testiranje hemikalija. Međutim, ta ista hemikalija se dalje koristi u kozmetičke svrhe. Dakle, prethodno je testirana na životinjama, prenosi portal zivotinje.rs.
Takođe, ukoliko neki proizvođač želi da svoje proizvode proda u Kini, on ih prvobitno mora testirati na životinjama, jer tamošnji zakon to zahteva.
Ovaj vid provere ispravnosti proizvoda besmislen je i zato što se još uvek sa sigurnošcu ne može tvrditi da je proizvod testiran na životinjama potpuno bezbedan za čoveka.
Inače, izgradnja objekta u kome se vrše testiranja nad životinjama, sa punom opremom, košta 80.000 evra, dok je sprovođenje metoda bez testiranja nad životinjama znatno jeftinije.
Poslednjih godina postoji mogućnost da se iz ćelija odraslog čoveka generišu matične ćelije iz kojih se kasnije mogu stvoriti različiti tipovi ćelija, pa tako i ćelija kože.
Inače, samo unutar granica Evropske unije godišnje se testiranje izvrši nad 12.000.000 životinja.
Samo 0,02% ili 2.000 životinja koristilo se u kozmetičkoj industriji, a ostatak na testiranje lekova, hemikalija itd.