Tokom četvoroipočasovnog postupka mogla su se čuti potresna svedočenja. Govoreći o mučenjima kojima su devojke bile izložene, dr Frenk Okberg je izjavio: “Ove žene su osuđene na doživotnu kaznu, nikada neće moći da se oslobode štete koja im je naneta.”
Agent Federalnog istražnog biroa Endru Berk komentarisao je fotografije snimljene u kući. On je, između ostalog, ispričao da su zadnja vrata imala alarm, da je prekrivač za krevet razdvajao sobu i kihinju, baštenska ljuljaška blokirala pristup jednom stepeništu, dok su stepenice koje vode do prostorije gde su devojke bile zatočene bile kamuflirane zavesom.
Maketa kuće u kojoj su tri devojke bile zatočene
Prozori su bili zakucani daskama sa unutrašnje strane, za šta su Kastru poslužila vrata od plakara u kući, a umesto kvaka je na svaka vrata postavio po nekoliko katanaca.
Kuća je bila podeljena tako da bi se lakše sakrile prostorije u kojima je držao svoje žrtve.
Na fotografijama sobe u kojoj su živele Đina de Hazus i Mišel Najt prikazani su prljavi dušeci sa zarđalim lancima.
Policija je pronašla i “značajnu količinu” novca u mašini za veš i u podrumu, u istoj prostoriji u kojoj se nalazila šipka za koju je lancima vezivao žrtve ih silovao ih.
Kastro je ponekad bacao novac na žene posle seksualnog čina i tražio je od njih da mu plate da bi im doneo određenu stvar kada je odlazio iz kuće. Osim toga, u bolesnoj igri ruskog ruleta, terao ih je da mu prislanjaju pištolj na slepoočnicu i izazivao ih da pucaju.
Priznanje: Arijel Kastro je napisao pismo u kome je napisao da je “seksualni predator kome je bila potrebna pomoć, ali se nije potrudio da je dobije”
Na suđenju je prikazana i fotografija pisma u kome je Kastro opisao sve što je radio ženama dok su bile u zatočiništvu i izjavio: “Sve se svodi na to da sam seksualni predator.”
Izvor: blic