Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin izjavio je posle parastosa, služenog u Crkvi presvete Bogorodice, da je sramota što obeležavanju godišnjice stradanja srpske dece nije prisustvovao niko iz Euleksa, zatraživši od evropske misije da ponovo otvori istragu o ovom zločinu.
"Zahtevam od Euleksa da, ili prizna da je potpuno nemoćan i da ne može da rasvetli nijedan zločin nad Srbima, ili da ponovo otvori istragu za pobijenu decu na reci Bistrici. Ako to ne može, pitam se odakle mu autoritet da sudi i presuđuje u bilo kom drugom slučaju", rekao je Vulin.
Euleks mora, kako je istakao Vulin, da se ponaša u skladu sa svojim mandatom i moći koju ima.
"Na ovu zemlju ste primljeni našom voljom zato što smo verovali i verujemo da ćete razumeti da ne postoji nacionalnost i versko obeležje ubijenih i ubica. Zločin koji se ne kazni uvek preti da se ponovi i zato tražimo da ponovo otvorite istragu", poručio je Vulin.
Činjenica da za ubistvo i ranjavanje dece u Goraždevcu još niko nije odgovarao je upozorenje da Srbi na KiM moraju stvari uzeti u svoje ruke tako što će institucionalno organizovati.
Otac Milan drži za ruku teško ranjenog dečaka Bogdana Bukumirića, koji se probudio iz šestodnevne kome 19. avgusta 2003. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu
"Zato Srbi moraju da uzmu svoju sudbinu u svoje ruke. Tamo gde nemamo svog komandanta policije, svog sudiju i svog gradonačelnika i predsednika ovakvi zločini se ne rasvetljavaju. Hoću da se rasvetle i hoću da se nikad ne ponove", istakao je Vulin.
Prema njegovim rečima, zločin u Goraždevcu zasigurno je počinio neko ko živi na Kosovu, ali do danas nije utvrđeno ni ko je izvršilac, niti po čijem nalogu je to uradio.
Vladika raško-prizrenski Teodosije, koji je služio parastos, poručio je da su se Ivan i Pantelija pridružili srpskim novomučenicima i da je uteha to što oni koji veruju u Gospoda žive i posle smrti.
"Ono što je najbolnije jeste što punih deset godina zemaljska pravda nije ostvarena, i što se, da li namerno ili nenamerno, prikriva najteži zločin ovoga kraja. Iako zemaljska pravda nije ostvarena, sigurno oni koji su učinili taj zločin neće biti nekažnjeni jer Božja pravda uvek trijumfuje", poručio je Teodosije.
Parastosu su prisustvovali i neki od meštana koji su pre deset godina preživeli napad na grupu dece koja se kupala na reci Bistrici.
Dragana Srbljak je u međuvremenu završila medicinsku školu i apsolvirala na Filozofskom fakultetu, ali nema zaposlenje u Goraždevcu, zbog čega namerava da napusti svoj rodni kraj.
"Planiram da odem odavde, moji su me do sada pomagali sada želim ja da njima pomognem tako što ću da nađem posao van ovog mesta", rekla je ona.
Đorđe Ugrenović kaže da mu je ostao veliki ožiljak na duši koji će večno nositi, ali da mu najteže to što je istraga zatvorena i što niko od počinilaca nije kažnjen.
U Goraždevcu je u avgustu 2003. godine rafalnom paljbom ubijeno dvoje, a ranjeno četvoro dece iz tog metohijskog sela.
Ubijeni su devetnaestogodišnji Ivan Jovović i dvanaestogodišnji Pantelija Dakić, a njihovi drugovi Đorde Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13) teško su ranjeni.
Istraga u vezi sa slučajem Goraždevac zatvorena je pre više od dve godine, ali po tvrdnjama iz Euleksa može biti otvorena u svakom trenutku ukoliko se pojave nove informacije.
Kako je Tanjugu izjavila portparolka Euleksa Irina Gudeljević, tužilac je istragu zatvorio jer nije dovela ni do kakvih rezultata ili mogućih osumnjičenih.
"Međutim, važno je istaći da bilo koja zvanično obustavljena istraga u svakom trenutku može biti ponovo otvorena ukoliko se tužiocu na raspolaganje stave nove informacije koje bi potencijalno mogle da istragu pokrenu napred", izjavila je Gudeljević.
Predstavnici policije UNMIK-a saopštili su pre 10 godina da će "prevrnuti svaki kamen" kako bi otkrili ubice, ali - kao i posle brojnih drugih zločina nad Srbima na Kosovu - istraga se nije makla dalje od početka.
Zločin u Goraždevcu osudili su tadašnji šefovi UNMIK-a i Kfora, predstavnici EU, SAD, Francuske, Rusije, kao i kosovski zvaničnici, a tadašnja državna zajednica Srbija i Crna Gora zatražila je zasedanje Saveta bezbednosti UN.
Aleksandar Vulin izjavio je danas da se ne može manipulisati spiskovima Srba koje Priština sumnjiči za ratne zločine i druga krivična dela i da neće biti mira i stabilnosti među Srbima u pokrajini dok ti spiskovi ne budu javni.
"Tražimo od međunarodne zajednice da nam budu dostavljeni spiskovi, a dok ti spiskovi ne budu javni, neće biti mira i stabilnosti među Srbima na Kosovu. Ne može se tim spiskovima manipulisati da bi se zastrašivali svi Srbi", rekao je Vulin. On je dodao da Kancelarija traži da se spiskovi dostave srpskim tužilaštvima, jer je, kako je istakao, Srbija dokazala da nijedan ratni zločin koji su počinili Srbi nije ostao nerasvetljen.
"U Srbiji nijedan zaštićeni svedok protiv prestupnika srpske nacionalnosti nije nestao, stradao, nije ubijen ili promenio mišljenje, a na ovim prostorima se to itekako dešavalo i dešava se. Mi ćemo suditi zločincima do kojih možemo da dođemo i neka niko u to ne sumnja" naglasio je Vulin, dodajući da su tajni spiskovi uvek prepreka istini.