Manjak testosterona u organizmu muškarca negativno utiče na gotovo sve organe. Receptori na koje testoteron deluje nalaze se na krvnim sudovima, pa nedostatak ovog glavnog muškog hormona može da napravi probleme u čitavom organizmu.
"Kada je nivo testosterona ispod određene granice, radi se o involutivnom hipoandrogenizmu, koji je najčešći kod muškaraca starijih od 50 godina," kaže za „Novosti“ profesor dr Svetlana Vujović, internista endokrinolog i šef kabineta za reproduktivnu endokrinologiju Klinike za endokriniologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
"Testosteron se od početka puberteta stvara u testisima i smatra se da maksimalni nivo dostiže u četvrtoj deceniji života muškarca. Posle četrdesete opada, u proseku za oko jedan odsto godišnje. Ali, kod nekih muškaraca taj pad je osetniji, i oni osećaju niz tegoba koje mogu da se porede sa simptomima menopauze kod žena."
Manjak testosterona kod ovih muškaraca izaziva povećanu razdražljivost, nervozu, bezrazložnu tugu, oni odjednom počinju da lošije pamte i teže se koncentrišu, san im je poremećen. Najočigledniji simptom je poremećena seksualna funkcija. Za endokrinologe, erektilna disfunkcija je samo „vrh ledenog brega“, jer upućuje na gotovo siguran manjak najvažnijeg muškog hormona.
Danas se lako može otkriti da li muškarcu nedostaje testosteron. Idealno bi bilo da svaki muškarac stariji od 50 godina uradi preventivni pregled koji podrazumeva: kardiološki pregled, urološki (stanje prostate), osnovne biohemijske analize, nivo testosterona u krvi, nivo hormona štitaste žlezde i hormona prolaktina. Uz to bi trebalo da uradi i ultrazvuk stomaka i proveri gustinu kostiju. To je dovoljno da se dobiju informacije da li testosterona ima dovoljno i da li ga treba nadomestiti.
- Manjak testosterona dovodi do brojnih zdravstvenih posledica: ubrzano stare krvni sudovi, sužavaju se, javlja se povišen krvni pritisak, sve ovo može da dovede čak i do infarkta - napominje dr Vujović. - Čak, u momentu kada infarkt zapreti, umesto lekova koji se uobičajeno daju, poput nitroglicerina, mogu se muškarcu dati ligvalete (tablete za ispod jezika) testosterona. Time može da se spreči infakrt, jer je u momentu srčanog udara kod muškaraca vrlo visok nivo estrogena, a nizak nivo testosterona.
Nedostatak testosterona dovodi do debljanja i ulaska u začarani krug. Uglavnom su to muškarci pedesetih godina koji dosta sede, imaju stresne poslove, ne kreću se dovoljno, što dalje vodi do gojenja, a ono do dodatnog smanjenja nivoa testosterona.
"Ako se ispitivanjem utvrdi da je vrednost slobodnog testosterona u organizmu manja od 14 milimola po litru, potrebno je ovaj hormon nadomestiti," dodaje dr Vujović. "Ako to ne učinomo, doći će do povišenog pritiska, ateroskleroze, pa čak i infarkta. Onda se dešava da lekari leče posledice, ne pitajući se šta je dovelo do ovih problema. Nadomeštanjem testosterona samo onoliko koliko nedostaje, mi muškarce činimo zdravim. I ne samo to, već možemo da redukujemo i sprečavamo kardiovaskularne bolesti, koje su ubice broj jedan među muškarcima."
Pacijenti kojima se nadomešta testosteron dolaze dva puta godišnje na kontrole, i jednom godišnje obavljaju sistematski pregled. Ne postoji vremensko ograničenje terapije, ona je visoko individualna i zavisi od potreba te osobe i odluke lekara. Dr Vujović naglašava da se testosteron nikada ne daje u velikim dozama, već samo u onoj količini koja nadomešta očekivani nivo ovog hormona.
"Primetno je da određenom broju mlađih muškaraca nedostaje testosteron i za to je „krivac“ loš životni stil," upozorava dr Vujović. - Da bi se testosteron lučio normalno u testisima, mora da bude očuvana sprega između centralnog nervnog sistema, hipotalamusa, hipofize i testisa. Ako muškarac živi neumereno, stresori deluju na centralni nevrni sistem tako što blokiraju hormone iz hipofize i sprečavaju testise da luče dovoljno testosterona.
Tako svaki od pojedinačnih faktora poput stresnog posla, odlaska na spavanje posle 22 časa (što menja noćno izlučivanje testosterona), uživanje marihuane i drugih stimulansa, pušenje i alkohol mogu da dovedu do pada glavnog muškog hormona i kod mladih muškaraca.
Terapiju testosteronom ne mogu da prime svi muškarci. Kod onih koji imaju karcionom bilo kog organa, popuštanje u radu jetre ili bubrega, ekstremnu gojaznost i oboljenje prostate sa sužavanjem, ova terapija je kontraindikovana - pojašnjava dr Vujović. - Raniji strah od veze terapije testosteronom i karcinoma prostate je otklonjen obimnim istraživanjima. Ona su pokazala da karcinom prostate najčešće imaju muškarci u poznim godinama (stariji od 70), koji nikad nisu primali terapiju testosteronom i kod kojih je ovaj hormon u krvi najniži u to vreme.
Izvor: NOVOSTI