"Sam program koštao je nešto manje od 100 miliona dinara. Da bi ljudi mogli da razumeju koja je to cifra, treba da kažemo da su tri dana Nišvila, koji svakako treba da postoji, koštali 30 miliona dinara, a Egzita 33 i po miliona", rekao je Pavlović u Jutarnjem dnevniku RTS.
On je dodao da je "deset meseci obeležavanja Edikta, sve izložbe, predstave i opere", koštalo nešto malo više nego šest dana ove dve manifestacije.
Građani su, prema njegovoj oceni, za deset meseci obeležavanja 17 vekova od donošenja Edikta naučili ko je bio car Konstantn, koautor akta o toleranciji koji je napravio pekretnicu u istoriji hrišćanstva, osnivač Vizantije, i da je na teritoriji Srbije bilo 17 careva.
Govoreći o značaju Milanskog edikta, koji se smatra izvorom načela verske slobode u čitavom svetu, Pavlović je istakao da je on otvorio novu epohu, koja ni danas nije okončana.
"Svi problemi Milanskog edikta postoje i danas", na isti način kao pre 1700. godina stradaju hrišćani, na primer u Egiptu i Iraku, rekao je on i dodao da je u Iraku posle intervencije od milion hrišćana ostalo njih 200.000.
Centralna proslava 1700. godišnjice Milanskog edikta održana je juče ispred novopodignutog hrama Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, gde je liturgiju vodio Vaseljenski patrijarh Vartolomej, uz sasluženje poglavara i predstavnika pomesnih pravoslavnih crkava.
Milanski edikt je zakonski akt koji su doneli carevi Konstantin Veliki, rodjen 272. godine u današnjem Nišu, i Licinije kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak progona hrišćana koji je trajao 300 godina.