U Ministarstvu, naime, navode da Vojska Srbije poštuje Ustav i zakone Republike Srbije, pa u tom smislu i ne toleriše diskriminaciju u svom sastavu ni po jednom osnovu, pa ni po osnovu seksualne orijentacije.
"Seksualno opredeljenje nije, niti će biti prepreka za nekoga ko želi da bude profesionalni vojnik u Vojsci Srbije. Pitanje o seksualnom opredeljenju se nije postavljalo u regrutnom sistemu obaveznog služenja vojnog roka, a ne postavlja se ni danas ni u jednoj od faza prijema u profesionalnu vojnu službu", kaže za “24 sata” major Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane. Do sada, prema njegovim rečima, nije bilo pritužbi na probleme u službi zbog homoseksualnog opredeljenja, a problemi po tom osnovu nisu zapaženi ni u toku redovnih provera psihosocijalnog stanja pripadnika VS.
"Te provere realizujemo putem godišnjih anonimnih anketa, sastanaka i razgovora na mesečnom nivou, lista za proveru međuljudskih odnosa...", dodaje major Krivokapić i ističe da se pripadnici VS redovno obaveštavaju o svim državnim zakonima i propisima, kao i o preuzetim međunarodnim obavezama, pa su upoznati i sa činjenicom da je Republika Srbija u martu 2011. godine potpisala Rezoluciju o borbi protiv svake diskriminacije i nasilja protiv LGBT osoba.
Nijedna pritužba ovim povodom nije stigla ni u kancelariju poverenice za ravnopravnost Nevene Petrušić.
Boban Stojanović, izvršni direktor “Kvirija”, centra za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti, kaže da, koliko je njemu poznato, nijedan pripadnik LGBT zajednice koji je bio u vojsci nije imao nikakvih problema.
"Koliko mi je poznato, i na konkursima za prijem vojnika u Vojsku Srbije navedeno je da nije dozvoljena diskriminacija kandidata po bilo kojem osnovu, pa i po osnovu seksualnog opredeljenja", kaže Stojanović.
On, međutim, dodaje da ima ljuidi koji jednostavno ne vole vojsku, što opet nema veze za seksualnim opredeljenjem.
"Ja, na primer, nisam želeo u vojsku, i da je 2001. godine postojala opcija civilnog služenja vojnog roka, ja bih to izabrao. Nažalost, to je tek kasnije uvedeno, a ja sam zato proveo 10 dana u Vranju i Nišu, ali su me na kraju otpustili uz kvalifikaciju da sam “emotivno nezreo”", priseća se Stojanović svojih “vojničkih” dana.
"Kada sam krenuo u kasarnu u Vranje, poveo sam nekoliko rođaka da posvedoče da sam gej. Čuo sam, naime, da je u takvim slučajevima nepisana praksa bila da se takvi regruti šalju kući. Kada sam stigao u kasarnu, međutim, rekli su mi da je ta praksa ukinuta i da ću morati u vojsku. Ja sam, odbijao sve što su tražili da radim, nisam hteo ni da jedem, pa su na kraju morali da me puste kući", kaže Boban Stojanović.