SVE O SEMINARU ALANA PIZA: - Govor tela - Tajna uspešne komunikacije
Sa suprugom Barbarom napisali ste 1999. godine knjigu "Why Men don't Listen and Women can't read Maps". Zašto ste se odlučili da zajedno napišete knjigu?
Sa suprugom sam bio tri godine u braku koji je bio kao holivudski film. Međutim, nakon te tri godine upali smo u krizu. Dogovorili smo se da napravimo listu stvari koje nam smetaju kod onog drugog. Kada smo seli jedno naspram drugog ispostavilo se da ja imam na papiru nekoliko stvari, a ona nekoliko ispisanih papira. Bile su to stvari koje su problem kod većine parova, ništa spektakularno, ali i nama su one bile problem. Od tih stavki nastale su stranice knjige i prva knjiga.
Napisali ste još jako puno knjiga. Da li su sve inspirisane ličnim iskustvom?
Većina mojih knjiga su nastale na osnovu ličnog iskustva. Obično imam taj deo sa iskustvom, a onda i neki duhovitiji deo knjige. Ima i iskustava mojih prijatelja, ne samo mojih. Danas često ljudi pišu i na Fejsbuku svoja iskustva pa se puno zanimljivih priča može videti.
Sreli ste puno ljudi tokom dosadašnje karijere. Da li vam se čini da su ljudi možda i previše svesni činjenice da vi umete da tumačite govor tela pa da se pred vama osecaju nalagodno?
Dešava se da ljudi posmatraju kao psihijatra iako ja to nisam. Često budu nervozni, ali za tim nema potrebe.
Nisam. Bio sam u svim okolnim zemljama, ali u Srbiji ne. Imam dosta prijatelja Srba ovde u Australiji. Znam da volite dobru hranu i piće
Kako nam tačno govor tela može pomoći u komunikaciji?
Često nismo ni svesni da komunikacija nije samo ono što izgovorimo. Govor jeste važan deo, ali mi možemo i ćutati, ali po našoj gestikulaciji, izrazu lica, tela ljudi mogu i dalje da vide kako mi reagujemo. Možemo stati sa govorom, ali telo govori i dalje jer mozak čuje i mi na određeni način "govorimo" i dalje.
Da li se mogu napraviti neke načelne podele u govoru tela među različitim nacijama ili bar ljudima na različitim kontinentima?
Osnovni govor tela je svuda isti. Postoje razlike u nekim finesama. Francuzi i Italijani važe za veoma otvorene jer često dodiruju sagovornika, komunikativni su... Sa druge strane Englezi nisu tako otvoreni pa ljudi misle da su hladni.
Puno radite. Kako se najradije opuštate?
Volim kišne šume. Opuštaju me šetnje, jezera, pecanje, životinje...
I da završimo intervju naslovom jedne vaše knjige - "Why men can only do one thing at a time and women never stop talking"?
Znamo da žene više pričaju od muškaraca - i do nekoliko puta više reči izgovore u toku jednog dana. Danas su žene i majke i domaćice. Zaposlena žena mora i na poslu da govori, onda i kad dođe kući. Iako su žene oduvek bile vezane za kuću i porodicu danas moraju više da komuniciraju jer svakodnevne situacije to od njih zahtevaju.