Jedan od najčešćih razloga odlaska dece kod otorinolaringologa su upale grla i ponavljane upale nepčanih krajnika (tonzila). Više od 80 odsto ovih upala počinje kao virusna infekcija. Najčešći izazivači su rinovirusi, adenovirusi, kao i virusi influence i parainfluence. Međutim, virusne infekcije mogu često da se iskomplikuju bakterijama. Naime, gornji disajni putevi ne predstavljaju potpuno sterilnu sredinu, jer se tu nalazi veliki broj mikroorganizama. U slučajevima pada imuniteta bakterije, koje inače pripadaju normalnoj flori, mogu da postanu izazivači infekcija.
Prvi simptomi upale su nelagodnost i osećaj grebanja ili peckanja u grlu. Kasnije, upalu krajnika prate jaki, dugotrajni bolovi koji se pojačavaju prilikom gutanja. Nekada bol može da se širi refleksno i prema uhu i vratu. Osim toga, često se javljaju i povišena temperatura, malaksalost i gubitak apetita.
"Trajanje infekcije zavisi od uzročnika infekcije i imunološkog stanja bolesnika," objašnjava dr Ivan Baljošević, iz Službe za dečju otorinolaringologiju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“.
"Virusne infekcije najčešće traju oko tri dana i imaju blaže simptome. Bakterijske infekcije imaju znatno težu kliničku sliku, sa visokom temperaturom i intenzivnim bolovima. Mogu da se komplikuju upalama uva ili bronhitisima, pa ih treba lečiti antibioticima. Imunološki status pacijenta je veoma bitan. Recimo, osobama koje su u skorije vreme bile bolesne od upale tonzila ili nekih drugih bakterijskih infekcija, treba više vremena da se oporave i njihovo lečenje nekada traje i duže od 10 dana."
NASLEĐE OD RODITELJA
Posle 18. godine krajnici atrofiraju, gube svoju funkciju i polako nestaju. Zato su upale krajnika kod odraslih mnogo ređe nego u dečjem uzrastu. - Svako ima sklonosti ka oboljevanju od određenih bolesti, koje se uglavnom nasleđuju od roditelja - objašnjava dr Ivan Baljošević. - Zato ne treba da čudi roditelje koji su u detinjstvu operisali krajnike, što njihova deca imaju česte upale krajnika.
Svaka bakterijska upala krajnika leči se antibioticima. Odluka o ovoj vrsti lečenja donosi se na osnovu kliničkog nalaza i pozitivnog nalaza brisa ždrela. Lečenje se započinje penicilinskim preparatima u obliku sirupa, kapsula ili tableta. Prilikom propisivanja antibiotika treba voditi računa o tome da li je pacijent u skorije vreme uzimao neke antibiotike. Na taj način se izbegava ponavljanje terapije i povećava se mogućnost izlečenja. Prva kontrola je trećeg dana od početka terapije. Za to vreme bi trebalo da dođe do delimičnog povlačenja simptoma bolesti i poboljšanja opšteg stanja. U suprotnom treba promeniti antibiotik, i preporučiti neki koji ima širi spektar delovanja, kao što su cefalosporini druge i treće generacije („cefuroksim“, „cefiksim“, „cefpodoksin“ itd). Lečenje traje sedam do 10 dana.
"Pacijentima koji su alergični na penicilinske preparate, propisuju se „eritromicin“, „azitromicin“, „cefalosporin“," kaže dr Baljošević.
"Osim antibiotika veoma je važno davanje lekova za snižavanje temperature i uzimanje toplih napitaka, pre svega čajeva. Važno je mirovanje dok se uzimaju lekovi. Takođe, treba izbegavati odlazak u obdanište, u školu ili na posao sa upalom krajnika, jer su takvi bolesnici zarazni za okolinu."
Preležane upale krajnika ne ostavljaju nikakav imunitet. Naprotiv, ako postoji sklonost ka infekcijama krajnika one će se sve češće pojavljivati, možda čak i jednom mesečno. Kada pacijent ima više od pet infekcija godišnje, krajnici više ne predstavljaju „prvu liniju“ odbrane organizma od infekcije, nego fokus ili žarište koje se u dodiru sa virusima ili bakterijama aktivira. Takvim pacijentima se predlaže hirurško uklanjanje tonzila.
Izvor: NOVOSTI.rs