Pamte se koncerti Đorđa Balaševića sa publikom na bini Sava centra 2008, Rundek i ekipa su takođe potpuno opravdali neobičnu odluku. Mislio je, doduše, Darko da će sve to biti još malo intimnije, pa je posle kratkog „dobro veče“ i uvodnog „Zvuka oluje“ prokomentarisao kako je ovo ipak „pravi, veliki koncert“ i uz osmeh dodao – „Niste morali baš svi doći“. Jasno je bilo da će još uvek aktuelni album „Plavi avion“ dobiti značajnu minutažu - prvo ga je predstavila „U borbi sa silama“, prava prilika da se razlegne harmonika „čovek-orkestra“ Duce Vranića. Početak je, doduše, bio pomalo malerozan sa tehničke strane – problemi sa monitorom mučili su mnogo više Rundeka („Šta da se radi, Bože moj, trebalo sam učit’ školu“) nego publiku, no, brzo su bili savladani i krenulo se dalje.
Za početak „drugog čina“ – nešto takođe novo, ali nedavno zvanično predstavljeno, „Midnight Calypso“. Taman da se ponovo uhvati ritam za talas ovacija uz Haustor klasik „Uzalud pitaš“ i prikladan nastavak „Ja bi’ mog’o da mogu“. Veselice „Ay Carmela“, „Zumbul“, „Ljubav se ne trži“, „Za šaku rubalja“ preplitale su se sa laganijim momentima sa „Plavog aviona“ („Li la“, „Znak“, naslovna tema), da bi finiš bio očekivano reprezentativan, uz tandem udarnih hitova iz „post-haustorske“ faze.
Dobro su se svi zagrejali uz „Makedo“, predosećajući šta zatim sleduje, a Darkovo „Što ste sedeli, sedeli ste“ uz spuštanje „među narod“ bilo je dovoljan okidač da publika sama otpeva dobar deo „Apokalipsa“. Prava žurka za kraj oficijelnog dela, brzo se trio vratio na neizbežan bis. Najavljena – jedna pesma, odsvirane dve. „Kao da je bilo nekad“ iz repertoara EKV-a odavno se ustalila u Rundekovoj set listi, za definitivan kraj još malo Haustora („Sejmeni“).
Posle dva i po sata čiste svirke, odjava „tijelo kaže svoje, to je bio kraj“ nije bila nimalo nelogična, pogotovo na skoro svakodnevne koncertne obaveze koje Rundek Cargo Trio očekuju u Srbiji još nedelju dana, a posetioci su, napuštajući Sava centar, razmenjivali euforične utiske.
Foto: Boris Vezmar