U pitanju je nekadašnji član Heroja, poznat i kao režiser filmova "Zemlja istine, ljubavi i slobode" i "Agi i Ema", u poslednje vreme se bavi i književnošću. Nedavno je objavio tri solo albuma, a za početak priča o tome kako je nastao Eldorado i da li je uopšte bilo u planu da ponovo uđe u bendovsku priču.
- Krenuo sam da radim četvrti album tih mojih elitističkih, zatvorenih, alternativnih pesama na engleskom i usudio se da pozovem Zdenka Kolara da mi pomogne. On mi pomogao malo više, pa su se u sve uključili Rista, Duda Bezuha, onda još tri pevačice i još dva muzičara i sada smo ozbiljan orkestar, puna bina. Sve se okrenulo na srpski jezik i ispostavilo kao veoma komunikativno, pa se nadam zabavi i opštenju sa širokim narodnim masama. Nisam planirao pravljenje benda, ali izgleda da se bend dogodio sam od sebe i sad ostaje još da nam se dogodi narod.
Upečatljiv je momenat kada Duda Bezuha, od nekog ko je “došao da pripomogne” odbijajući da bude član grupe, na kraju ipak to postaje.
- Zbog interneta i svih tih novih medija svi smo navikli da radimo na onome što se zove "projekti". Ljudi šalju snimke po kanalima jedan drugom i onda se to spaja u nečijem kompjuteru. Sve manje je druženja i vremena u kome se zajednički svira. Tako je brže i praktičnije. Svi smo mi manje više mislili da ćemo tako raditi - skupimo se, dogovorimo i brzo se dođe do nekog finalnog miksa muzike. Tako se pravi ono što se danas zove album, grupa, bend... Ali onda se desilo nešto što smo mi osetili svirajući zajedno te pesme, nešto što će, nadam se, osetiti puno ljudi tridesetog na koncertu i što će od tog dana označiti da u Beogradu postoji još jedan pravi svirački bend, kao u stara vremena. Pesme i starinska, iskrena svirka.
Kakav profil publike očekujete na koncertu ? Kako Vam deluje, da li je ono što stvarate uspelo da “zahvati” i mlađe generacije, ne samo savremenike?
-Ne znam, mislim da se u ovim stvarima kao što je muzika radi o nekim iskonskijim forama nego što je to današnje trgovanje ciljnim grupama. Neke su tu finije i tananije stvari, tako da ne možeš o publici da misliš na taj način, kao da prodaješ neki proizvod. Ipak je tu suština u nekoj specijalnoj, vanvremenskoj infantilnosti, nekoj budalastosti i toj čudnoj potrebi da se klatiš u buci rifova dok mrmljaš reči refrena. Ko će znati gde se tu uklapaju generacije? Prirodno mladi više vole da se klate, ali evo mi smo momci u ozbiljnim godinama i to nam dosta dobro ide... I znaš - mene često pitaju kako je bilo tih čuvenih osamdesetih. Žurke, SKC, svirke i sve to. E pa evo sad možemo da im pokažemo, kako je to bilo, nema šta da im se prepričava, dođu i voze se sa nama...
-Ha, ha, pa čujemo se često, baš su mu se dopale ove pesme. Skupiće se Heroji kad budu trebali nekom. Mada Ivica Vdović više nije sa nama, ali ostali su živi i zdravi, nadam se...
Iz sadašnje perspektive – zašto su Heroji tako kratko trajali, a dobar su zalet uhvatili ? Sećam se da je svako od nas klinaca iz kraja po novobeogradskim blokovima pevušio Kizu, pre svega, a i „Zgromiću te ja“ ?
-Hm da... Uvek zamišljam da je i Legija tako isto pevušio... Ne znam. Paklena je ta definicija "art rok bend", a mi smo to hteli da budemo. Čim se bend udalji od prostog sviranja rokenrola, onda ih samo menadžeri mogu održavati u životu, a Heroji to nisu imali. Završio se koncert u SKC-u otišli smo kući i više se nikada nismo skupili. Ja ustvari nikada nisam voleo tu ploču (LP "88"). Čini mi se da ni drugi iz benda nisu imali osećaj da je to njihovo. Mislio sam da sam mnogo pametniji od tih pesama, aranžmana, takve svirke. Sve mi je to bilo bezveze, ha, a onda je "zasvirao" pakao devedesetih…
Minulih dana su, kad je u pitanju Sajam knjiga, bile dominantne ružne slike koje nam je preneo Marčelo, pa eto prilike da nam drugi muzičar prezentira, nadam se, i neke lepe. Kako je bilo ?
-Ja sam tamo promovisao moju knjigu "52 idealna filmska vikenda, plus sabrani tekstovi o filmu" (izdanje Čekić). Nisam video Marčela, a ni on mene. Nemam pojma, nisam imao nikakav pogled odozgo na sajam, književnost ili izdavaštvo. Samo sam imao novu knjigu, i šta bih drugo radio nego je predstavio na sajmu.
Dalji planovi Eldorada ?
-Pa nema “dalji planovi”, ovo je tek početak plana. Eldorado tek počinje da postoji. Trideseti novembar, deset uveće, Dom omladine u Beogradu, ja uhvatim F dur i počnem da sviram rif Puža, na trećem krugu bend uleće i svi sviramo - i to je početak, premijera. Dva sata kasnije svima će biti sve jasno. Da li je Eldorado sledeća velika stvar ili smo se šalili... Ovi spotovi, intervjui, gostovanja na radiju i televiziji - to su samo predradnje, oglašavanje da postojimo. Dugačke svirke, buka, znoj, veština u prstima, muzikalnost, kako-bubanj kaže, neke melodije i reči koje se kotrljaju, to je ono zbog čega mislimo da Eldorado treba da postoji. Some people like to rock, and some people like to roll... And we like to rock and roll.
Bili ste na promociji knjige Ante Perkovića o Darku Rundeku pre nekoliko dana, da li ste je pročitali ?
-Nisam je još otvorio, usred sam autobiografije Peti Smit "Samo deca", izdanje Rende u odličnom prevodu Periše Perišića. Ante i Rundek čekaju, sa strane, sledeći su na redu.
Foto: Red&Blue Studio