On je naglasio da državne institucije ne mogu ispuniti svoju svrhu ako na svojoj strani nemaju građane i ako u društvu ne postoji svest da je prijavljivanje nasilja u porodici dobro delo.
Selaković je rekao da je u borbi protiv ove "društvene anomalije" potrebno najšire moguće društveno savezništvo, ali da stvari počinju iz porodice i da je vaspitanje dece najvažnije.
"Ako nam je propala škola, koja decu treba da vaspitava pre podne, porodica je ona koja to treba da čini po podne. Nemojte onda da se čudimo zašto nam je jedno od glavnih tema i problema huliganizam", rekao je Selaković.
On je naveo da bi želeo da slučaj Ree Matijević, koja se mimo svoje volje našla u ulozi pasivne žrtve nasilja u porodici, bude jedan od poslednjih slučajeva kršenja ljudskog prava i nasilja u porodici i nad porodicom.
Selaković je rekao i da će njegovo ministarstvo do kraja godine doneti poseban protokol za pravosuđe u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima. Radna grupa koja priprema tekst protokola pri kraju je posla, a čine je sudije Višeg suda u Beogradu, Višeg prekršajnog suda, zamenik republičkog javnog tužioca, predstavnici MUP i Ministarstva pravde.
Protokol se donosi radi prepoznavanja, sprečavanja, pružanja pravne i druge stručne pomoći ženama žrtvama nasilja, kao i radi unapređenja saradnje sa svim akterima u sprečavanju te vrste nasilja i stvaranja sigurnijeg i pravednijeg društva, ali i poverenja žena žrtava nasilja u državne organe.
"Kad žrtve nasilja osete da za njih može da stoji država, tad ćemo biti u prilici da ostvarimo punu saradnju u društvu neophodnu da bismo ovu društvenu anomaliju ispravili", rekao je Selaković.
Direktor policije Milorad Veljović je podsetio da je MUP u februaru ove godine doneo Protokol o postupanju policijskih službenika u situacijama porodičnog nasilja sa posebnim naglaskom na osiguranje zaštite žrtava i unapređenje prikupljanja dokaza.
Veljović kaže da je sprovedena i obuka za 1.300 policijskih službenika i naglasio je da se MUP i Direkcija policije neće zaustaviti na tom aktu, već je spremna da se posebno posveti rešavanju tog problema.
Veljović je takođe apelovao na nevladine organizacije, državne institucije i građane da doprinesu rešavanju, kako je naglasio, gorućeg problema društva, istakavši da će im MUP biti pouzdan partner.
Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović podsetio je na neravnopravnost položaja žena u srpskom društvu i u tom kontekstu naglasio da se mora menjati svest u društvu.
"Nasilje nad ženama nije privatni problem, već javni, jer se radi o kršenju ljudskih prava, a žene žrtve u Srbiji i dalje nemaju dovoljnu podršku sistema, ma koliko se mi hvalili donetim zakonima", rekao je Omerović i zaključio da treba još raditi na primeni tih zakona.
U poslednjih deset meseci u Srbiji je ubijeno 40 žena, podaci su Mreže protiv nasilja nad ženama, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne poltike Stana Božović.
Ona je rekla i da su, prema podacima te organizacije, tokom 2012. godine u Srbiji ubijene 32 žene, tokom 2011. njih 29, dok je u 2010. godini smrtno stradalo 20 žena.
Božovićeva je na konferenciji "Dužna pažnja u borbi protiv nasilja nad ženama" rekla i da su u 2012. godini, zbog nasilja nad ženama, samo dve osobe kažnjene zatvorom od dve do pet godina. Ona je rekla i da je u 2012. godini 64 odsto izrečenih kazni bilo do šest meseci zatvora, 26 odsto do jedne godine zatvora, a samo deset odsto od 1 do 3 godine zatvora . Božovićeva je rekla da su u 2012. godini 9323 žrtve nasilja dobile pomoć Centra za socijalni rad.Prema njegovim rečima, osim zakona koje je parlament doneo i koje će doneti radi kažnjavanja svih oblika nasilja nad ženama, važno je poboljšanje svesti svih građana o tom problemu. Demokratska stranka saopštila je danas, povodom Medjunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, da će borbu protiv diskriminacije žena proglasiti "jednim od prioriteta u svakodnevnom političkom delovanju".
Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović danas je, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, izjavio da zabrinjavaju podaci o broju zlostavljanih žena i da je važno poboljšati svest građana o tom problemu.
"Užasavajuća je činjenica da su žene životne dobi od 15. do 44. godine izložene daleko više porodičnom nasilju nego oboljevanju od malignih bolesti i saobraćajnih udesa", naveo je Stefanović u pisanoj izjavi.
On je istakao da je suočavanje sa tim podacima neophodno i da istovremeno društvo treba da teži efikasnijem kažnjavanju nasilnika da bi se problem sprečio i iskorenio.
"Nasilje, bilo da je fizičko, seksualno, psihološko ili ekonomsko, stvarnost je velikog broja žena i nažalost utiče i na porodicu, pre svega decu i društvo u celini, ali podstiče i druge oblike nasilnog ponašanja", kazao je Stefanović.
Prema njegovim rečima, osim zakona koje je parlament doneo i koje će doneti radi kažnjavanja svih oblika nasilja nad ženama, važno je poboljšanje svesti svih građana o tom problemu. Demokratska stranka saopštila je danas, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, da će borbu protiv diskriminacije žena proglasiti "jednim od prioriteta u svakodnevnom političkom delovanju".
DS je donela ovu odluku u nameri da "doprinese primeni Konvencije (Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama) u svojim vlastitim redovima", navodi se u saopštenju te stranke.
"U narednom periodu ćemo biti aktivni u procesu predlaganja i donošenja neophodnih izmena u zakonima koje će državnim organima omogućiti da sa dužnom pažnjom spreče, istraže, kazne i obezbede naknadu za učinjena dela nasilja", dodaje se u saopštenju.
Kako su rekli u DS, ove godine je u porodično-partnerskom nasilju ubijena 41 žena, a njihov broj iz godine u godinu raste, što obavezuje na "energičniju borbu i zaštitu žena od nasilja.
Danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama
Odlukom Generalne skupštine UN od 17. decembra 1999. godine, 25. novembar je proglašen za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, s ciljem podizanja svesti o tome da su žene širom sveta žrtve nasilja, porodičnog zlostavljanja, seksualnog zlostavljanja i drugih oblika nasilja.
Ovaj datum je odabran u znak sećanja na brutalno ubistvo tri sestre Mirabal, koje su kao politički aktivisti stradale u Dominikanskoj Republici 1960. godine, u vreme Rafaela Truhilja, zbog oštrog protivljenja njegovoj diktaturi. Taj datum počeo je obeležava kao izraz podsećanja na nasilje nad ženama počev od 1981. godine, ali neformalno, da bi formalnu notu dobio rezolucijom Generalne skupštine UN iz 1999.
Ovaj datum ujedno označava i početak akcije "16 dana aktivizma", koji traju do 10. decembra, kada je Međunarodni dan ljudskih prava
Globalni Internet pretraživač Gugl podseća belom trakom na svojoj ulaznoj stranici da je danas Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
Srbija je ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i borbi protiv njega.
Izvor: B92