Tim novcem će biti osnovana profitabilna fondacija, od čijih prihoda će 40 % odlaziti Dečijoj bolnici u Sijetlu, 30% za stipendije siromašnim studentima Pravnog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu, a deo (koji će samo u prvoj godini iznositi 2,8 miliona dolara) i severozapadnom ogranku Vojske spasa.
Mekdonald je 30 godina radio kao advokat, živeo je u skromnom dvosobnom stanu, biološke dece nije imao, a supruga mu je umrla 1999.
"Naša porodica je više od 40 godina živela sa ‘tajnom’ o Džekovom bogatstvu i sve vreme smo bili zapanjeni njegovim štedljivim načinom života i skromniom ponašanjem" kaže Regan Denis, Mekdonaldova pastorka.
"Bio je je uvrnut i ekscentričan na mnogo načina, ali uvek je ostao veran sebi i postupao je u skladu sa svojim uverenjem da čovek svoje bogatstvo treba da upotrebi kako bi učinio što više dobra."
Dag Pič, predsednik Fondacije Dečije bolnice u Sijetlu, koji je Mekdonalda poznavao više od 30 godina, tvrdi da je on sebe uvek doživljavao kao nekoga ko “kao dobar pastir” brine o nasleđenom porodičnom bogatstvu i oprezno ga umnožava ulaganjem na berzi, kako bi nakon njegove smrti bilo upotrebljeno u dobrotvorne svrhe.
U privatnom životu bio je “čovek na svom mestu, stara škola, ali veoma stidljiv” i uvek je “video povoljnu priliku da se ponešto uštedi.”
Za fondacije kojima je namenio novac Mekdonald je bio i lično vezan, Dobrotvornim radom u Delijoj bollnici u Sijetlu bavila se još njegova majka, da bi on kasnije preuzeo taj angažman, dok je Pravni fakultet u Vašingtonu ustanova na kojoj je i sam diplomirao.
Pič iz Fondacije dečije bolnice kaže da ga je pre nekoliko godina pastorka štedljivog i velikodušnog milionera pitala kako bi Mekdonald voleo da ga pamte.
"Kao filantropa" odgovorio joj je Pič - a tako će ga i pamtiti.
Izvor: Blic