Prema Urbanističkom planu za glavni grad, koji će se uskoro usvojiti, u prestonici će se stvoriti uslovi za podizanje nove najviše zgrade, koja će dostizati i 150 metara visine, a posetioci bi u tom slučaju grad mogli da posmatraju sa 40. sprata.
Oni koji žele da grade u starom delu Beograda moraće ozbiljno da snize spratnost svojih objekata, pa će južni deo grada i to samo određeni delovi biti limitirani na 25 metara visine. Do 16 spratova moći će da se zida kod Tošinog bunara, Ade Huje, od Vukovog spomenika do Ustaničke i u Stepi Stepanović.
Novi urbanistički plan Beograda će odrediti tačne kriterijume višespratnosti u prestonici, pa će investitori tačno znati koliko smeju da grade u zavisnosti od delova grada.
- Studiju je uradio Urbanistički zavod grada, a prema njoj najviše zgrade u Beogradu nicaće na Novom Beogradu, u blizini auto-puta i u predelu priobalja - kaže Slobodan Dimitrijević, inženjer arhitekture i pomoćnik sekretara Sektora za urbanističko planiranje Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove u prestonici. - Investitori koji planiraju da grade do 100 metara visine, moći će to da urade na mikrolokacijama u Ulici narodnih heroja, zatim u Milentija Popovića, Jurija Gagarina, dok uslovi za zdanje visoko 150 metara, koje odgovara 40. spratu, može da se podigne u Bloku 42, koji je smešten na mestu planirane nove autobuske stanice.
Zgrade koje se mogu pohvaliti najvišim u Beogradu su poslovni centar "Ušće", visok 134 metra u bloku 16, koji je najviši objekat na Balkanu, kao i Zapadne kapija Beograda, odnosno zgrada "Geneksa" koja distiže 115 metara visine.
Iako u prestonici još ne postoji nijedno gradilište koje bi moglo da se izdigne do 150 metara visine, Urbanistički zavod Beograda uradio je dve stručne procene, kojim je dozvolio gradnju 30 spratova na dve lokacije.
- Uradili smo analize koje procenjuju uslovnost visokih objekata u Bloku 41, koji se nalazi na uglu Bulevara Milutina Milankovića i Ulice omladinskih bligada - kaže Nebojša Stefanović, direktor Zavoda za urbanizam grada.
- Procenu je tražilo građevinsko preduzeće "Napred". Druga lokacija je hotel "Jugoslavija", gde bi gradio jedan grčki fond. Radi se o neboderima visine 100 metara, koji bi bili poslovni objekti. Procenili smo da na oba mesta postoje uslovi za zidanje.
Iako mnogi misle da je upravo "Beograđnka" najviši neboder prestonice, ona zapravo ima 101 metar, dok "Ineks kula" ima 95, a Palata "Albanija" sa 13 spratova - 58 metara.
Izvor: Novosti