Izgradnja biciklističklih staza podstakla je stanovnike Slavonije da prigrle sasvim drugačiji stil života. Do pre nekoliko godina retki biciklisti su mogli da biraju između dve solucije - da ih policija kazni jer se voze po pločniku ili da prihvate rizik saobraćajne nesreće, teške povrede, pa i smrti, dok voze po putu i probijaju se između automobila, autobusa i kamiona. No, kada su gradske vlasti počele izgradnju biciklističkih staza i broj biciklista se veoma povećao, piše DW.de.
Sve više bicikala u gradu
Svojevrsna renesansa dogodila se kada su građani prihvatili ono što im se nudi. Slavonska ravnica je zapravo idealna za bicikl kao prevozno sredstvo: nema teških uzbrdica (zapravo uopšte nema uzbrdica), naselja su relativno blizu jedno drugom, pa nema potrebe prevaljivati velike razdaljine, a Osijek sa svojih stotinjak hiljada stanovnika je grad idealne veličine za okretanje pedala. S jednog na drugi kraj grada nikada vam ne treba više od pola sata. Ako se u obzir uzme i umerena klima koja vožnju na dva točka dozvoljava od marta do novembra, a uz sve veće cene goriva i parkiranja, jasno je da je bicikl odgovor na mnoge saobrćajne probleme.
U biciklističku evoluciju polako su se uključile i ostale jedinice lokalne uprave i nevladine organizacije. Novac za izgradnju staza naveliko se koristi iz fondova EU, a prekogranična saradnja u izgradnji biciklističkih staza je već normalna stvar.
Povezani s Evropom
Tako je Fondacija Slagalica iz Osijeka uspela da realizuje projekt vredan skoro 400.000 evra, koji finansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Hrvatska – Mađarska.
Reč je o projektu “Zelena staza - staza koja spaja”, koji povezuje tri županije (Osječko-baranjsku, Virovitičko-podravsku i Požeško-slavonsku) i dve države. Biciklistička staza duga 120 kilometara počinje u mađarskom mestu Kemeš, prolazi kroz Harkanj, preko graničnog prelaza Dravaszabolcs/Donji Miholjac, Feričance, Orahovicu, Kutjevo, Našice a završava u Latinovcu.
Izgradnja biciklističklih staza podstakla je stanovnike Slavonije da prigrle sasvim drugačiji stil života. Do pre nekoliko godina retki biciklisti su mogli da biraju između dve solucije - da ih policija kazni jer se voze po pločniku ili da prihvate rizik saobraćajne nesreće, teške povrede, pa i smrti, dok voze po putu i probijaju se između automobila, autobusa i kamiona. No, kada su gradske vlasti počele izgradnju biciklističkih staza i broj biciklista se veoma povećao.
„Kemeš u Mađarskoj i Latinovac u Hrvatskoj dele sudbinu malih sela koje je zaobišao razvoj. To je sačuvalo prirodnu raznolikost i tradicionalni način života, pa je vožnja kroz netaknutu prirodu poseban doživljaj“, kaže Slaven Getoš, vlasnik radnje za prodaju bicikla i opreme.
Nije samo reč o biciklističkoj stazi nego o zaokruženom projektu koji će lokalnom stanovništvu stvoriti mogućnosti da preuzme aktivnu ulogu u razvoju eko i etno turističkih potencijala, ostvari direktne prihode, održivo ekonomiše lokalnim izvorima i promoviše aktivniji i zdrav stil života.
Zelena staza deo je evropske Greenway mreže koja spaja dobar deo Evrope: na bicikl možete sesti u Našicama i stići do Beča ili Praga. Zamišljena je kao platforma za razvoj lokalne privrede i turizma, pa je unutar projekta uključeno i nekoliko desetina osoba koje su edukovane za servisere bicikala i turističke vodiče. Oni će proći kurseve iz engleskog i mađarskog jezika (u Mađarskoj će se učiti engleski i hrvatski) kako bi bili spremni za pružanje usluga.
Trendove su prepoznale i druge opštine
Beli Manastir učestvuje u EU - IPA prekograničnom projektu Mađarska – Hrvatska koji finansira Biciklističku stazu Šećeransko jezero. Ono samo je deo zajedničkog projekta teškog 2,3 miliona evra, čiji je nosilac prijateljski mađarski grad Mohač, a partneri, uz Beli Manastir, Osječko-baranjska županija, Grad Belišće i Hrvatske vode. Projekt uključuje izgradnju biciklističke staze na Šećeranskom jezeru, ali i rekonstrukciju postojeće zgrade koja će postati informativni centar u funkciji turističke ponude.
U Belišću, nadomak Valpova, planira se izgradnja više od dva kilometra biciklističke staze uz koju će biti 58 stubova javne rasvete. U sklopu projekta postaviće se i staza za edukovanje na jezeru Jugovača i kućice i oprema za posmatranje ptica.
Promena načina života
Posredne koristi od ove biciklističke promene svesti su bezbrojne. Samo u Osijeku su se u poslednjih godinu dana otvorile četiri nove prodavnice bicikla. Servisi i radnje s opremom imaju sve više posla. Smanjena je saobraćajna gužva u samom centru grada, samim tim i značajno opalo zagađenje. O blagotvornom učinku na zdravlje, smanjenju kardiovaskularnih i svih onih bolesti modernog doba za sada ne postoje konkretni podaci.
I dok su pre dvadesetak godina bicikle vozili samo deca i oni koji sebi nisu mogli da priušte auto, bicikl je od socijalno negativnog predznaka postao upravo obrnut simbol. Biciklistima su počeli da zavide oni kojima život prebrzo prolazi i koji ga posmatraju kroz vetrobransko staklo.
Izvor: B92