U ignorisanju Senke Bajić nadležni idu toliko daleko da iz svog džepa mora da plati čak i ski-pas kako bi mogla da trenira na Kopaoniku!
Primeri o nemaru države prema sportistima više nažalost nisu vest, oni se svakodnevno ređaju kao na traci, ali Senkina priča malo koga može da ostavi ravnodušnim.
"Boli, ali nažalost tako je. Iako imam potrebne bodove u Soči ne idem, jer nisam vozila Svetski kup koji je neka vrsta uslova za zimsku Olimpijadu. Sve je to tako jer niko ne želi prstom da mrdne zbog mene", priča naša najbolja snouborderka.
Dodaje da, čak i kad bi htela, ne može da razume takvu politiku, “jer i Skijaški savez dobija novac od Ministarstva, 20 odsto se odvaja i za snoubordere, a oni ne mogu da se udostoje da mi obezbede jedan običan ski-pas da treniram”.
"Ski-pas nisam tražila samo za sebe, već za nas petoro, pa bismo se snašli nekako. Trenirali bismo, ako treba, i različitim danima, ali nažalost nema razumevanja", priča Bajićeva.
Takođe, iako je državni prvak, u Sportskom savezu je iz nepoznatih razloga nisu uvrstili ni na spisak za Univerzijadu u Italiji.
"Ponašaju se kao da su to ne znam koje pare, a samo je malo potrebno. Očigledno je teško privući interesovanje ljudi i medijsku pažnju za bilo šta što nije fudbal, košarka i tenis. Pogotovo je teško baviti se ovako napornim sportom i biti uspešan i na fakultetu, ali trenutak pobede na trci u sportu koji voliš za mene je vredan svih povreda, truda i odricanja", kaže ona.
Mlada Novosađanka podjednako dobro vlada snoubordom i mauntinbordom (takođe ekstremni sport koji je kod nas još u povoju) - daskama na kojima jezdi u zavisnosti od godišnjeg doba.
"To je moja ljubav i ja neću odustati. Još kao mala sam po Novom Sadu gledala skejtere i odlučila da je to moj poziv. Plaćaću sama dokle god mogu, ali mi je krivo što niko ne želi da pomogne, da me pogura ka vrhu i da stanem rame uz rame sa Austrijankama i ostalim šampionkama. A znam da bih uspela u tome i donosila medalje...", zaključila je Bajićeva.
Izvor: 24sata