A gde je šou? Uzbuđenje, napetost, neizvesnost, miks humora i emocija – dakle, sve ono što će televizijskog gledaoca uvući u priču, privoleti ga da izabere svog favorita i da se, patetično rečeno (a na televiziji je patetika uz seks, bizarnost i nasilje – garancija mahnitanja piplmetra) „veže“ za njega i prepusti navijačkim strastima!
Samim tim i svakog utorka cementira na istom mestu – ispred malog ekrana odakle će da psuje i da hvali, proklinje "putem tvitera" puder Željka Joksimovića (pinceta je već antologijska), Kikijeve podočnjake i Eminine šiške te smišlja teorije zavere oko toga ko je za koga i koliko platio. Od derta do belosvetske nepravde i nazad. Onako srpski.
Već u poređenju sa „Prvim glasom Srbije“, prvo takmičarsko veče X Factora Adria delovalo je kao dosadna smotra za Dan Republike u Domu kulture specijalno sređenom za tu priliku. Prvi fail večeri bio je voditelj. Takmičar Slavko Kalezić, poznat i kao bivši dečko Marije Šrifović ali samo za „Story“ i „Gloriu“, ništa dalje, koji nije uspeo da se plasira glasom i faktorom prešaltao se na svoj drugi „talenat“. Koji naravno nema. Zanimljivo je samo pozabaviti se time – kako je dospeo u tu mogućnost odnosno kom pinkovskom decision maker-u se učinilo da je dobra ideja da dozvoli ovom dečku da eksperimentiše potencijalnim talentima i, naravno, multimedijalnošću u emisiji u kojoj je dobar voditelj važna karika u lancu.
Da prelistamo činjenice. X factor je planetarno popularan šou i kao takav veoma zahtevna franšiza. Na Pinku je najavljivan mesecima. Postoje precizno utvrđeni standardi za svaki aspekt emisije. Osim za voditelja. Na sceni se, umesto koliko-toliko talentovanog šoumena, pojavljuje izveštačeni, teledirigovani android koji radi na duracell. Dikcije nigde, spontanosti ni u tragovima, fraza se nadovezuje na frazu kao bolna pantljičara, veštački smeh izaziva neprijatnost. U odnosu na ovo, Andrija Milošević zaslužuje više od toga da moderira prela i posela a kikotanje Suzane Mančić zvuči kao zavodljiva pesma sirena. Hoću da kažem, i izveštačenost se vežba, i u tome se može napredovati. Ali X Factor nije mesto za kaljenje ambiciozne madeži koja ne zna šta bi i kako bi ali mora da se „slika“.
Žiri je takođe bled. Imena, sad kako koje, i jesu značajna, ali utisak je loš. I zajedno i pojedinačno. Nekako su svi Saša Milošević Mare. Četiri Mareta na jednom mestu ubija svaki nagoveštaj napetosti i uzbuđenja. Bez obzira na to što je Kristina opuštena i jedina, kolko toliko, interesantna. Ipak, zlokobni duh Katarine Radivojević nadvio se na ovu ekipu i sve je „sjajno“ i malo češće „fenomenalno“.
Emina Jahović je preglumila sa suzama, uzdasima, i „sve me patnje mojih kandidata bole“. Ne zna se šta više sija. Suzice u njenim očima ili šljokice oko očiju. Željko, preopterećen sobom, ne može da pruži bilo kakav znak života jer je spontanost najveći neprijatelj arogancije, a Kiki je sve vreme „negde tamo“. Kamo glisando? Donje lage? Falset? Neka dobra šala? Vibrato? Neka teška i nepopularna odluka? Milina će nas podaviti.
Sećate li se koliko su se dobro uklapali Vlado Georgiev i Aleksandra Radović? Njegova duhovitost i njena doslena strogost? Dovoljno za zapet. Dovoljno da podeli publiku. Znali su šta rade i zbog čega sede tu gde sede. Zanimali su ih kandidati. Zanimalo ih je pevanje. Talenat. Sebe su ostavili u drugom planu. Forma nije dovoljna. Čitavoj ovoj ekipi je potreban faktor zbog koga su, gle čuda, tu. U suprotnom sve će se pretvoriti u takmičenje za najbolju šalu na račun najočekivanijeg šou programa godine. A tu je konkurencija žestoka.
Milan Nikolić