Prijatelji reke, ljubitelji rečnog turizma, poštovaoci prirode, sladokusci i avanturisti, odnedavno mogu na jednom mestu u Beogradu da zadovolje sve svoje izletničke prohteve.
Naime, stari, obnovljeni brod „Kovin“ svake nedelje isplovljava sa Savskog pristaništa u devet sati izjutra i sa šezdesetak gostiju, koliko može da primi, i prepušta se dunavskim strujama, koje ga od Ušća, preko SRC „25 maj“, Pančevačkog mosta, Višnjice, Bele stene i Pančeva, vode sve do Vinče. Organizatori nove turističke ponude su Turističko društvo iz Grocke i RTD Nautika iz Zemuna.
Ovo krstarenje putnike vraća u prošlost, mada ih sporom plovidbom „Kovin“ vozi svega tridesetak kilometara od centra grada. Ipak, nije to bilo kakav brod, već jedini ploveći zaštićeni spomenik kulture. Navodno, čak ni njegovi vlasnici ne znaju koliko je star.
Uz muziku šezdesetih i sedamdesetih, koja trešti iz kapetanske kabine, ploveći oldtajmer napušta pristan ispod Savskog mosta, a pogled sa reke na drevni Kalemegdan uvek je neponovljiv užitak. Dunav i Sava spajaju se, ali još dugo posle Ratnog ostrva dve reke teku jednim koritom, i to se sa prednje palube broda jasno vidi. Tek neki kilometar dalje, mutni Dunav prima u naručje zelenilo čiste Save.
Radoznali galebovi, u svakodnevnoj rečnoj patroli, sleću na brod, privučeni grajom putnika. Kraj najvećeg od tri rukavca na ovom delu Dunava, ponesen slabom rečnom strujom „Kovin“ izbija na improvizovano pristanište kod Vinče, prvog evropskog grada, kako kaže Dragan Janković, kustos vinčanskog muzeja. Ovde život traje od neolita, i do danas se nije prekidao. O tome svedoče iskopine, izložene u montažnoj baraci koja, kažu, beznadežno prokišnjava.
- Iako ovo nalazište ima veliki kulturni i turistički potencijal, čini se da niko nije zainteresovan da o njemu brine. Tome u prilog govori i činjenica da muzej ne raspolaže sa svih 15 hektara zemljišta koje je otkupljeno. Komšije neće da se isele sa ovih parcela i mi tu ne možemo ništa - žali se kustos Janković i pokazuje na dim koji kulja iz susednog dvorišta, jer je komšija upravo rešio da potpali suvu travu. - I kako uz takve uslove dovesti ovde strance da vide ovaj jedinstveni spomenik civilizacije. Vinčanski muzej tek odskoro ima svoj suvenir, žensku figurinu od gline, prepoznatljivu gde god da je stavite - kaže Janković.
Posle ručka, „Kovin“ se najmanjim, takozvanim Turskim rukavcem, tromo ljuljuška prema Beogradu. Muzika je utihla, čuje se tek poneki uzdah zadovoljstva posle dobrog ručka i belog vina.
Cena aranžmana
Cena celodnevnog turističkog aranžmana, odnosno plovidba brodom „Kovin“ od Beograda do Vinče i nazad, iznosi 2.500 dinara po osobi. U cenu je uračunat i obilazak arheološkog nalazišta u Vinči u pratnji kustosa i ručak na splavu „Maestral“ u Vinči.
Izgubljena „krštenica“
Brod „Kovin“ navodno je porinut 1922. godine u brodogradilištu u Budimpešti, kao parni putnički brod. „Krštenica“ broda ostaje, međutim, nepoznata, jer je dokumentacija izgubljena. Ne zna se ni kada je obavljena prepravka u motorni putnički brod, koji tada menja ime u "Kovin". Zna se jedino da je 1948. obavljen generalni remont u Beogradu, posle čega brod ulazi u flotu JRB.
Izvor: Danas
30. jul