Nekada je bilo drugačije, pa je sa desne savske obale svoje mesto našao Beogradski sajam. Pre rata sajmište je bilo na drugoj, novobeogradskoj obali, a ova strana je više bila poznata po kupalištu „Šest topola“, po kojem je uskoro ponela ime i kafana.
U ono vreme nije bilo nužno davati imena restoranima i kafanama na engleskom jeziku, već je srpski, verovali ili ne, bio sasvim dovoljan. Gosti nisu bili „fensi“, a sasvim su dobro čitali i ćirilicu, pa je „Šest topola“ bio sasvim slikovit i pristojan naziv, tim pre što je šest krošnji visokog drveća čak i nepoznatom gostu predstavljalo lep orijentir.
Na ovom mestu će se ugnezditi i Veslački klub Beograd 1922. godine, koji će kasnije prerasti u Crvenu zvezdu, čije prostorije su danas preko puta, u blizini mesta na kojem su se veslači prvi put udružili.
Kod „Šest topola“ su odigrane i prve vaterpolo utakmice, a drveni pontoni oko igrališta služili su kupačima za sunčanje i skakanje u Savu.