Boris Ranković je najmanje poznat kandidat za gradonačelnika, on tvrdi da je to njegova mana, ali i prednost, jer je građanima potrebno novo lice. Osam godina bio je direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, i kako kaže za to vreme urađeno je mnogo toga za Beograd. Izgrađene su bitne saobraćajnice, posvećena posebna pažnja biciklistima, osposobljena industrijska zona Gornji Zemun... U intervjuu za portal Nadlanu on je predstavio program Nove demokratske stranke ali i svoje planove „za bolji i sigurniji Beograd.“
„Naša misija je da trgnemo ljude iz apatije u kojoj su se našli, da vratimo energiju i viziju koju su nekada imali. Veru u stabilniju budućnost, u jednu bezbednu stabilnu državu u kojoj ljudi mogu lepo da žive. Ta vera se nažalost izgubila. Imamo potencijal da tu veru povratimo. Ljudi koji predstavljaju naš tim su profesionalci koji imaju rezultate iza sebe. U njemu je veliki broj ljudi koji su zaslužni za to što se Beograd razvio. Oni svo svoje iskustvo i znanje stavljaju sad u službu građana. Oni ne samo da umeju da prepoznaju probleme, već umeju da ih reše, neke u brzom vremenskom roku, a za neke će nam biti potrebno vreme.“
Jedno od čestih pitanja s kojima se ovih dana susrećem je zašto sam odlučio da izađem iz Demokratske stranke. Moram da napomenem da je veliki broj ljudi izašao iz DS-a, negde su to bili i čitavi odbori. Najčešći razlog, a i moj lični razlog je to što se sistem vrednosti u stranci kosi sa demokratskim principima na kojima počiva od samog nastanka. Demokratska stranka bila je visoko institucionalizovana i sistem vrednosti stavljao je volju većine iznad volje pojedinca. Danas to nije tako. Uvedeni su neki drugi principi, sistemi vrednosti ličnih poznanstava. Iako oni kažu da je ideologija ista, ono što stoji iza toga u praksi i stranačkim dokumentima danas odudara od toga za šta se ta stranka zalagala.
Šta vidite kao glavne probleme u Beogradu?
U poslednji 25 godina 150 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Moramo obnoviti industrijske zone Beograda, i moramo da zaposlimo ljude. Industrijski baseni su pretvoreni u šoping molove i nijedna direktna investicija dugo nije dovedena. Mi moramo da razvijemo pre svega proizvodne delatnosti i industrijskim oblastima i to je moguće isključivo dovođenjem direktnih investicija. Evo, u industrijskoj zoni Gornji Zemun nakon obnove radi više hiljada ljudi. To je pravi recept.
To je naš prvi prioritet. Samo tako možemo da povećamo BDP i uspostavimo stabilnu i pravednu socijalnu politiku.
Zapošljavanje Beograđana je problem koji se mora rešavati na duže staze. Šta je to što može u brzom roku olakšati njihov život?
Ne postoje instant rešenja kojim odmah može da se dovede do boljitka. Napredak je vezan za jedno dugoročno planiranje i za naporan rad. Ali postoje stvari koje mogu da se urade odmah i mogu da se urade u svim oblastima. Pre svega mislim na one probleme koji neposredno tište građane, a mnoge od tih stvari nisu vezane za striktne nadležnosti Beograda u pojedinim oblastima.
Foto: Jovan Nedeljkov
Koje su to?
Liste čekanja za dijagnostičke preglede možemo da ukinemo odmah. Grad Beograd bi mogao da se aktivno uključi u to, i da čekanja za skener, magnetnu rezonancu i ostale dijagnostičke i specijalističke preglede veoma brzo reši. Potrebno je organizovati saradnju, pre svega sa bolnicama koje su u naležnosti grada Beograda i sa domovima zdravlja, a što da ne i sa privatnim ustanovama ako u državnim postoji preveliko zagušenje.
Biciklistima smo posvetili posebnu pažnju, pogotovo na Novom Beogradu. U vreme mog mandata u Direkciji izgrađeno je 65 kilometara biciklističkih staza i postavljen je panoramski lift na Brankovom mostu. Malo je poznato da je Direkcija nadležna i za izgradnju mosta na Adi, i tamo su napravljena 4 lifta za bicikliste, ali zašto do sada nisu pušteni u funkciju, ja ne znam. I evo ovo je jedan svojevrsni apel, sadašnjim gradskim vlastima, jer to može da se uradi odmah, do samih izbora.
Projekti koje mi imamo su biciklistička staza od hotela Jugoslavija do Zemuna i u zoni Patrijarha Dimitrija tj Topčiderskom putu može da se postavi biciklistička staza koja će se povezati sa biciklističkom stazom na Košutnjaku.
San svih biciklista je biciklistički put do Avale, i mi taj projekat razrađujemo. To ne može da se reši brzo ali razmišljamo o tome.
Tu je i večiti problem saobraćajnica u Beogradu....
Postoje saobraćajnice u gradu koje mogu da se srede u veoma kratkom roku i bez velikih radova. Nema opravdanja što to nije urađeno do sad. Na primer, saobraćajnica Save Maškovića na Trošarini je odmah rešiv problem, to je 150 metara koji su satstavni deo magistralne tangente i ja iskreno ne znam zašto to nije do sad rešeno.