Evropljani koji žive u centralnom delu starog kontinenta, danima uživaju u neuobičajeno toplom vremenu za mart. Nekima je bilo toliko toplo da su zimsku garderobu brže bolje zamenili letnjom. U Berlinu, Hamburgu i Minhenu, proteklih sedam dana bilo je toliko toplo da su se mnogi građani golišavi izležavali na jakom suncu. Slično je bilo i u glavnom gradu Francuske. Parižani su imali najviše martovske temperature, od kad postoje meteorološka merenja. Temperatura od 21,6 stepeni prijatno je iznenadila mnoge, prenosi Dojče vele.
Do kraja nedelje najviša dnevna temperatura u centralnoj Evropi biće iznad proseka, čak i do tri stepena, kaže Bajron Dru, meteorolog iz Velike Britanije. Lepo vreme očekuje se i u ostatku Evrope. Na severu, u Skandinaviji, očekuje se talas još toplijeg vremena. Veliki su izgledi da će temperature u tom delu kontinenta biti i do pet stepeni iznad proseka, uobičajenog za ovo doba godine.
Nemački meteorolozi nisu preterano uzbuđeni zbog neočekivane promene vremena. Ana Vičorek u razgovoru za Dojče vele tvrdi da nema razloga za zabrinutost. „Nije baš toliko neuobičajeno, jer smo takve rekorde imali i ranije. Dakle, takva vest i nije nešto novo. To su normalne fluktuacije“, tvrdi meteorolog. „Imali smo temperature od 25 stepeni krajem marta prethodnih godina, a ni one nisu bile okarakterisane kao izuzetno značajne.“
Odgovor na pitanje zašto je tako neuobičajeno toplo u martu ove godine zapravo je krajnje jednostavan, dodaje Vičorek. Nebo je sve vreme, od početka marta bilo vedro, bez oblaka, a razlog tome je visok pritisak struja koje se kreću preko zapadne Evrope i Velike Britanije.
„Radijacija sunca, tipična za ovo doba godine, mogla je nesmetano da deluje. To je u najvećoj meri razlog zbog kojeg nije neobično ako temperatura pređe 20 stepeni“, kaže Vičorek.
Istovremeno, aktivnost ciklona u severnom delu Atlantika, blokira talas hladnog vazduha, koji bi inače zahvatio zapadnu Evropu, dodaje Folker Ermert, meteorolog sa Instituta za geofiziku i meteorologiju na Univerzitetu u Kelnu. On tvrdi da su nešto više temperature u prvoj polovini marta deo dugoročnog trenda.
„Klimatske promene su toku. Naše projekcije nagoveštavaju povećanje temperatura od tri do četiri stepena u narednih sto godina, a na tom putu, uvek će biti nekih rekorda u visini temperature ili vremenskih prilika“, kaže Ermert.
Iako je o tome još uvek rano govoriti, taj stručnjak ne isključuje mogućnost da bi 2014, mogla biti najtoplija godina u centralnoj Evropi. „Ako napravite presek na globalnom nivou, primetićete da smo poslednjih godina imali najtoplije vreme, godinu za godinom. Drugim rečima, poslednjih nekoliko godina bilo je veoma toplo u atmosferi.“
I dok je Severna Amerika ove zime bila zavejana, u Evropi je vreme bilo blago i znatno toplije. Emert tvrdi da bi to mogla biti najtoplija zima u poslednjih 250 godina.
U Nemačkoj se trude da smanje emitovanje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, ali i to je još daleko od idealnog
Nivo mora raste i velika količina snega takođe nagoveštava blagi porast temperature na globalnom nivou. U Nemačkoj se, priča meteorolog iz Kelna, sem toplog marta, dogodilo još nešto nesvakidašnje. „Obično u ovom doba godine imamo pripreme za sajam urbane ishrane u Kelnu. Po prvi put nam se dogodilo da smo plodove voća i povrća, morali da beremo ranije.“
Nemačke meteorološka služba u martu, najkasnije u aprilu, objavljuje prognoze o koncentranciji polena. Ovoga puta se za pripremama moralo početi još u januaru. Početak godine je u centralnoj Evropi prošao i znaku manje padavina, što ne samo da se održava na vlažnost zemljišta, nego povećava i opasnost od šumskih požara.
Meteorolozi ne savetuju odlaganje zimske garderobe. Jer toplo će biti još maksimalno nekoliko dana. Već od naredne sedmice očekuju se niže temperature.
Izvor: dw.de
Foto: Jovan Nedeljkov