Ali i po onima koje je igrao u serijama i filmovima, šezdesetih u “Putu oko sveta”, “Bokseri idu u raj”, sedamdesetih “Ljubav na seoski način”, “Salaš u malom ritu”, “Više od igre”, osamdesetih “Vruć vetar”, “Kamiondžije”…. I tako dalje, i tako redom. Odmah po završetku Akademije došao je u Beogradsko dramsko pozorište čiji je član bio do penzionisanja.
Njegov pozorišni, višedecenijski kolega Zoran Đorđević kaže da uprkos tuzi koju smrt neminovno donosi Dušana Počeka se, pre svega, sećamo s vedrinom:
- Manje je poznato da je Poček studirao medicinu. Bio je, ako se ne varam, pred sam kraj tih studija kada je došao na Akademiju. I ceo život je bio posvećen i medicini. U pozorištu smo ga zvali ‘doktore’. Zbilja kada god nekome nije bilo dobro uvek smo se prvo obraćali Počeku a on bi ispitivao kakve su tegobe a zatim konstatovao o čemu se radi uz opasku ‘ma nije to ništa’ ili ‘nemoj da se zezaš to može biti opasno, idi kod lekara’ a ispostavljalo se da je gotovo uvek bivao u pravu.