Dosad su naučnici proizveli samo hromozome bakterija i viralnog DNK, čija je gradnja daleko jednostavnija.
Ovog puta uspeli su da proizvedu genom i povežu 273.871 bazni par DNK kvasca, što je nešto manje od prirodnog ekvivalenta koji sadrži 316.667.
Naučnici su modifikovali genetsku bazu ovog hromozoma, odstranivši iz njega sve one delove koji nisu neophodni za reprodukciju i rast hromozoma.
"Zahvaljujući našem istraživanju, sintetička biologija je iz teorije prešla u realnost", izjavio je Džef Beki (Jef Boeke), direktor Instituta genetskih sistema pri medicinskom centru Lengon Univerziteta u Njujorku i vođa projekta, čiji su rezultati objavljeni danas u američkoj stručnoj reviji Science.
Znatno modifikovani eukariotski hromozom (struktura koja sadrži gene u jezgru ćelija svih životinja i biljaka) presađen je u žive ćelije pivskog kvasca koje su se ponašale sasvim normalno premda su posedovale nova svojstva koja ne postoje u prirodnom kvascu, naveli su istraživači.
Primena otkrića za proizvodnju retkih lekova
"Modifikacija genoma je čista lutrija jer neadekvatna promena može da ubije ćeliju", objasnio je profesor Beki.
Na osnovu ove tehnike, naučnici će sada biti u prilici da manipulišu genomom kvasca kako bi mu dali određena svojstva. Ubuduće će biti moguće razviti sintetičke vrste kvasca sposobne da proizvedu retke lekove ili određene vakcine, poput vakcine za hepatitis B.
Veštački kvasac bi, takođe, mogao da se koristi za brži razvoj efikasnijih biogoriva.
Izvor: Blic