Drago dete,
Sada još nisam ostarila, a kada me budeš video takvu, budi strpljiv sa mnom i pokušaj me razumeti. Ako se zaprljam u toku ručka i ako se ne mogu sama obući, budi strpljiv...
Seti se samo sati, koje sam potrošila dok sam te tome naučila... I ako u razgovoru ponavljam iste stvari, nemoj me prekidati, saslušaj me...
Kada si bio mali, morala sam ti istu priču čitati uvek ponovno, pre nego što si utonuo u san...
Ako ne budem želala da se kupam ne ismevaj me i ne vređaj.
Seti se kako sam morala da izmišljam milion razloga kako bi ti ušao u kadu... Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me gledati s podsmehom na licu.
Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati... Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s tobom.
Ako ne budem želela da jedem nemoj me prisiljavat. Sama znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne... Kada mi umorne noge više ne budu dozvoljavale da hodam, pruži mi ruku isto kao što sam je ja pružala tebi, kada si pravio prve korake...
I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim da umrem ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti. Jednom ćeš shvatit, da sam ti usprkos svim učinjenim greškama, želela samo najbolje i pokušala sam te pripremiti na putovanje života...
Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvu... Budi mi oslonac, pomozi mi da završim putovanje s ljubavlju i strpljivošću.
Vratiću ti osmehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvek čuvala samo za tebe.