Najveća katastrofa u Srbiji je pokazala kako ljudi mogu da budu složni u nevolji i da zajedničkim snagama pomognu najugroženijima čiji broj iz minuta u minut raste.
Srbi su pokazali da imaju veliko srce i da su spremni da učine sve kako bi pružili svoju nesebičnu pomoć onima kojima je ona najpotrebija.
Od prve alarmantne vesti o poplavama Fejsbuk i Tviter su postali glavno sredstvo širenja informacija, traženja i nuđenja pomoći, ali i dezinformacija sa ozbiljnim posledicama.
Na Fejsbuku su se odmah stvorile i grupe na kojima se može naći mnogo informacija o oblastima u kojima je potrebna pomoć, kao i kakva je tačno pomoć najneophodnija.
Ljudi su odmah počeli da reaguju na ove pozive. Broj volontera je počeo da se uvećava i još uvek raste konstantno. Samo jedan tvit ili status – Želim da pomognem, gde su potrebni ljudi?; Imam odeću i hranu koju bih poslao. Gde su zalihe najpotrebnije? – I odmah bi se pojavile desetine komentara sa informacijama i brojevima telefona.
Takva solidarnost je nezapamćena u našoj zemlji i treba da budemo ponosni na to.
Ipak, kako to obično biva, veliko dobro ne može da prođe tek tako, pa smo, nažalost, videli kako u ovakvim situacijama neproverena vest može da poprimi ozbiljne razmere, da napravi veliku štetu i da raširi paniku među već dovoljno, sa razlogom, zastrašenim stanovništvom naše zemlje.
Naime, u jednom trenutku na Tviteru i Fejsbuku su počele da kruže dezinformacije o tome kako voda u Beogradu nije ispravna za piće. Svi su imali “pouzdane izvore”, ali nezvanično ili su kao izvore navodili institucije koje ne postoje. Ta informacija je prestravila ljude koji su masovno počeli da kupuju vodu u prodavnicama i za nekoliko sati nastao je potpuni kolaps.
Rafovi su počeli stihijski da se prazne u prodavnicama, ljudi su panično pohrlili u supermarkete i punili najveće korpe flašama, tako da je su zalihe vode postale zabrinjavajuće male. Ovo je najviše pogodilo one najugroženije – evakuisane građane kojima je flaširana voda najpotrebnija jer su smešteni u objekte širom Beograda.
Da stvar bude gora, nesavesni prodavci odlučili su da zarade na nevolji ljudi pa su povećali cene vode i hleba na neverovatnih 300 i 200 dinara, kako kažu neki od kupaca koji su se našli u šoku juče.
Nadležni su to saznali od istih ovih ljudi jer su mediji objavili ovu sramotnu informaciju, pa su odmah otvorili linije na koje građani mogu prijaviti prodavce koji krše zakon. Za sada postoje 83 prijave, a ne sumnjamo da će ovaj broj uskoro porasti.
Panika oko neispravne vode je donekle sanirana izjavom gradskog menadžera Gorana Vesića, koji je rekao da se voda u Beogradu proverava svakih sat vremena i da je potpuno ispravna za piće.
Sledeća dezinformacija koja je zapalila društvene mreže došla je u javnost preko tvitova u kojima su ljudi panično javljali da je nasip u Sremskoj Mitrovici pukao, što je kasnije potvrđeno da nije istina.
Vanredno stanje u zemlji je pojedincima poslužilo kao idealna prilika i za prepucavanje preko društvenih mreža o mišljenu o Vladi Srbije, razlozima zašto nas je snašla ova katastrofa, oko gej parade i nekoliko drugih mogućih “karmi” zbog kojih nam se sve ovo dešava.
Tako su se poajvili i “blogovi” koji “obaveštavaju” kako u Šapcu uopšte nema opasnosti, a da je poziv za volontere koji bi išli u ovaj grad klasična diverzija jer u Obrenovcu plutaju stotine leševa ljudi i stoke, pa je Šabac poslužio da se prikrije nemoć države koja želi da spreči širenje panike među građanima.
Da ne pominjemo tekstove o teoriji zavere koji su preplavili Fejsbuk i Tviter, o HAARP sistemu koji je navodno montiran u Srbiji, u Barajevu…
Pored onih dokazanih, bilo je i sumnjivih vesti o krađama koje su uznemirile evakuisane građane. Naime, radio-amateri koji se nalaze u Obrenovcu javili su da lopovi uz pomoć čamaca obilaze napuštene kuće u Obrenovcu i pljačkaju ih. To je demantovao načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić rekavši da su "Njihove kuće sigurne i nikakve bande pljačkaša ne haraju po Obrenovcu",
Ono što je sada najbitnije jeste to da ostanemo i dalje složni i da uložimo nadljudske napore da pomognemo spasavanju ljudi u gradovima koje je poplava razorila i koja i kojoj se za sada ne vidi kraj. Drušvene mreže i dalje će nam služiti kao sredstvo komunikacije i obaveštavanja. Koristite ih odgovorno.