Na Novom Beogradu uključen je prvi televizijski aparat još pre Drugog svetskog rata, 1938. godine, na Jesenjem sajmu koji se odigravao na prostoru koji današnji stanovnici glavnog grada znaju kao Stari sajam.
U to vreme je bio poznat kao Beogradski sajam, otvoren je 1937. godine i do rata je na njemu bilo priređeno nekoliko veoma posećenih manifestacija kao što su bili Salon automobila, Vazduhoplovna izložba, kao i prolećni i jesenji sajmovi.
Već u novinskim najavama za Jesenji sajam 1938. godine provlačio se tekst o novom izumu koji će posetioci videti. On će, kako će se kasnije pokazati, potpuno promeniti planetu. U listu „Vreme“ od 7. avgusta piše: „Iz Holandije jedna velika firma donosi gigantsku stanicu za televiziju. To je prvi put da aparati za televiziju budu prikazani u Jugoslaviji. Aparati su već stigli u Beograd. Za vreme trajanja Sajma, Beograđani će u nekoliko kabina moći da prate rad prijemnika i otpremnika.“
Početkom septembra nestrpljenje zbog dolaska televizije na „Filipsov“ štand osećalo se sve više. Novinari ovog lista sve su nestrpljiviji da vide čudo zvano televizija.
- Glavna atrakcija Sajma, nešto kao skakaonica za padobrance na Vazduhoplovnoj izložbi, biće svakako televizija. U paviljonu firme „Filips“ već su montirane mašine koje stoje u vezi sa različitim putujućim kolima u kojima se nalaze aparati za emisiju. Odmah do paviljona nalazi se mali studio za emitovanje televizijskih tačaka. Studio ima samo najpotrebnije stvari: pozadinu od braon tkanine, aparat za primanje koji mnogo liči na aparat za filmsko snimanje i mikrofon.
Iz ovog studija prenosiće se emisija za veliki paviljon, gde će publika moći da prati različite zabavne tačke preko naročitih prijemnih aparata.
Program televizione emisije sačinjavaće uglavnom članovi beogradskog radija, ali i ovoga puta obučeni u narodnu nošnju, pošto je slikovitost isto tako potrebna kao i zvuk. Nije isključeno da će izvesti omiljeno „Veselo veče“.
Pred otvaranje Sajma u paviljonu „Filipsa“ izvršeno je probno emitovanje, kako stručnjaci ne bi izašli nepripremljeni pred nestrpljivu publiku. Sve je budno nadgledao i direktor Sajma inženjer Vasiljević, a novinari su naročito bili skoncentrisani na posebnu kabinu u kojoj su se nalazili članovi Beogradskog pozorišta Blaženka Katalinić i Žarko Cvejić.
- Iako naviknuti na publiku i javni nastup, ni njima nije bilo sasvim lako oko srca pri pomisli da će se za nekoliko trenutaka pojaviti u drugoj sali na jednom malom platnu, i sami kao elementi prikaza jednog od najnovijih čuda današnjice - beleže novinari „Vremena“.
Prva tačka „tele-emisije“ bio je pozdravni govor direktorov predstavnicima štampe, što je razuverilo i najveće skeptike da će ova skalamerija proraditi. Dok je direktor Vasiljević govorio, iz zamračene sale začuo se euforičan uzvik jednog od posmatrača: „Bravo, gospodine Vasiljeviću!“
Odmah je odgovorio drugi: „Zabadava ti, druže, on te ne čuje“, praćen opštim smehom.
Posle su se ređale ostale tačke programa, pa su posmatrači mogli da vide nastupe glumaca, tačke gospođe Katalinić i gospodina Cvejića, jedan film iz Beča, prikaz venecijanske panorame...
Ipak, najupečatljiviji su komentari posmatrača koje su okupljeni novinari „uhvatili u letu“. Vizije predratnih Beograđana koji su se prvi put suočili sa čudom televizije vredi preneti u celosti:
- Šta misliš kad se ova televizija toliko usavrši da treba samo da pritisneš jedno dugme, pa da vidiš koga god hoćeš, ma gde on bio? - puštao je mašti na volju jedan od novinara. - Zamisli kad ovo čudo dostigne takav stepen usavršenosti! Zar to neće moći da prepolovi moći čovekove?! I nigde ne možeš da se sakriješ, nikoga da slažeš. Odmah te i čuje i vidi. Da, u budućnosti će ljudima zaista biti teško da lažu i da se skrivaju. Sva je sreća što možda neće imati ni potrebe za to!
Ovim nadrealnim novinarskim razmišljanjem iz 1938. godine, čudnovato sačinjenim od vizionarskog transa i sarkastičnog predskazanja, zaključujemo da je Jesenji beogradski sajam okončan sa rekordnom posetom od 200.000 ljudi. Samo je prihod od ulaznica doneo blizu dva miliona ondašnjih dinara. U Beograd su sa svih strana hrlili „izvanredni vozovi“, a Sajam je te godine i prema broju posetilaca i obimu zaključenih poslova bio najuspešniji.
Izvor: novosti