Živeti u Srbiji danas, ili bolje reći preživljavati, je izazov koji je ravan nekom alpinističkom poduhvatu. Porodice sa svojim platama, ako su te sreće da ih imaju i primaju, jedva uspevaju da sastave kraj sa krajem, dovijajući se na razne načine: Uz pomoć roditelja i njihovih penzija, oni srećniji donošenjem hrane sa sela, radeći po dva i tri posla...
Porodice sa decom imaju još više briga, jer škola više nije tako “besplatna” kao što je nekada bila.
Na primer, za osnovni školski pribor treba izdvojiti minimum 5.000 dinara, skuplja varijanta je 12.000. Cene udžbenika i radnih svezaka kreću se od 500 do 700 dinara pojedinačno. Osnovni komplet udžbenika Ministarstvo prosvete će i ove godine obezbediti za osnovce, ali neophodno je za svaki predmet kupiti radne sveske, okvirno pet do šest knjiga, dakle dodatnih još 3.600 dinara. Za starije osnovce i više.
Njih je dvojica i zaista treba mnogo. Mi u principu kupujemo na rate, i gledamo da bude keš jer izbegavamo kredite, minuse na karticama i ostalo.Sa malom platom i velikim troškovima ne može da se izađe na kraj, to je sigurno.
A onda se postavlja i pitanje oblačenja, jer deca preko leta prerastu sve, od od patika, cipela, do jakni i trenerki... Za novu odeću u jeftinijoj varijanti treba oko 10.000, a skupljoj oko 26.000. Kako se snaći sa malo novca kojim raspolažemo i odvojiti ga za opremanje školarca?
Prošetali smo gradom i upitali mame kako se snalaze i koliko ih košta opremanje đaka:
Luka Andrić je prvak od sutra, njegova mama nam otkriva tajnu kako se snašla za opremanje svog đaka: “S obzirom da smo rančeve kupili nešto ranije, onda to i nije, možda, bio tako veliki izdatak s ozbirom da u raznim trgovinskim lancima sveske, bojice, i ostali školski pribor možete da nađete po vrlo povoljnim cenama. Recimo, naše komšije su kupile sveske deci za 13 dinara komad. Kada se to pomnoži sa nekih 5, 6 svezaka koje su potrebne prvacima nije prevelik izdatak. Isto, ove godine su knjige besplatne i dobijaju se preko škole, osim knjige za engleski koja košta 1500 dinara sa radnom sveskom. Ali, pored toga, ide onaj vrlo bitan deo – nove patike, nove čizme za kišu, nove kabanice, i svašta još, što uopšte nije malo. Mi njega jednog imamo, i sve što možemo iz budžeta damo da mu obezbedimo neophodne stvari, pa cene ni ne gledamo toliko. Više za sebe gledam da kupim nešto po rasprodajama, da bi za njega ostalo. Ako bih gledala okvirno koliko smo potrošili, neka bude da je oko 100 evra, mada... ne, više je! Samo jedan ranac je 5 000 dinara. Hajde da kažemo da cifra ima jako puno nula!”
nadlanu