Jedan je Mikac, dugogodišnji šef sale kafančeta na Zvezdari, gde se za malo para mnogo jelo. Drugi je Cvele, šef nabavke hotela koji posle„uspešne rekonstrukcije” nikad nije otvoren.
Objekte u kojima su radili kupio je jedan od onih mladih „bizmismena” koji izgledom bude sumnju da je evolucija krenula u obrnutom smeru. Novi gazda s licem orangutana, koji je nosio kajlu iako nije imao vrat, raspustio je sve radnike. Mikca i Cveleta nije.
– Sećam se ja vas. Vi ste mi pomagali da postanem ugostiteljska veličina! Sa’ću ja da pomognem vama – kazao im je, ispivši čašu viskija s dve kocke leda.
Prekomandovao ih je u sterilni kafić na Lionu. Mikac je, umesto šef sale, postao rukovodilac – i jedini član – „čistačke službe”. Cvele je, umesto da nabavlja hranu i piće, imao zadatak da dobavlja sredstva za čišćenje.
– Nemo’ da zabušavate momci. Ima da vas stavim na led, e! – reče im gazda prvog radnog dana i ode da natoči viski.
– Sećaš li se ti ovog malog? – upita Mikac kad ostade sam s Cveletom.
– Nešto mi je poznat – kaza Cvele.
– Doveli su ga pre mnogo godina kod mene u kafanu, da bude kelner. Dve leve ruke je im’o, ispadalo mu sve s ajncera, pa su ga premestili kod tebe u hotel.
– Jao, znam! Trebalo je da bude recepcioner. Ali, izgubio je rezervni ključ sobe i otpušten je – prisećao se Cvele.
– A sad nam se sveti.
– Da. Preti da će da nas stavi na led.
U trenu, ortaci se zgledaše. Skovali su pakleni plan.
Sutradan, gazda je došao na posao i odlučio da radni dan započne uobičajeno – viskijem s dve kocke leda. Ali, leda nije bilo u zamrzivaču. Tražeći ga,čak je i u rernu zavirivao. Onda pođe u drugu prostoriju. Čim je gurnuo otškrinuta vrata, na njega se sručila kofa puna leda.
Mikac i Cvele su bez pozdrava zauvek napustili radno mesto. I ne znajući, postadoše preteče danas planetarno popularnog polivanja ledom. I to takođe u humanitarne svrhe – ne bi li jednog čovekomrsca dozvali pameti.
Izvor: Politika