Sebe verovatno ne vidite kao nekoga ko mnogo sedi. Dižete tegove skoro svaki dan, možda šetate i u pauzi na poslu. A ostatak dana?
Najverovatnije sedite na poslu preko 8 sati, nakon radnog vremena sednete u kola ili gradski prevoz da odete do teretane, a onda do kuće isto. Kad stignete kući bacite se na kauč da biste odmorili mišiće. A onda bar 7 sati provedete ležeći, pa ujutro ponovo sve isto.
Kada se sve sabere, to je suviše vremena provedeno sedeći. Ovo bi trebalo da vas zabrine, jer su brojne studije dokazale da sedenje uništava naše telo!
Nedavna studija pokazala je da muškarci koji sede dnevno 5 sati ili više, imaju 34 posto veće šanse za srčani udar u odnosu na muškarce koji malo sede, bez obzira na to koliko vežbaju. Takođe, imaju veće šanse za dijabetes, manje spavaju, češće padaju u depresiju i imaju veći rizik za oboljevanje od raka.
Prosečan muškarac provede 9.3 sati dnevno u sedećem položaju i oko 7 sati spavajući. Zaposleni čija radna mesta zahtevaju sedenje provedu u proseku 5 godina života za radnim stolom, a 47 posto njih vežba manje od sat vremena nedeljno.
Trenutno se suočavamo sa globalnom epidemijom gojaznosti, srčanih oboljenja i malignih bolesti, koja mogu biti uslovljena vremenom koje provodimo sedeći.
PSIHOLOŠKI UTICAJ
Sedenje ne samo što utiče na fizičko, već i na psihičko zdravlje. Rešenje je psihička aktivnost koja će trajati nekoliko sati dnevno, a koja nas ne zamara previse. Treba konstantno biti aktivan na bilo koji način.
Pravi problem jeto što je neaktivnost postala normalna. Morate biti aktivni, morate se od nečeg odmarati. Iako znamo koliko je sedenje štetno, još uvek nismo sigurni zašto, ali dokle god budu postojale studije, postojaće i teorije.
Na primer, naučnici su došli do otkrića da ljudi koji mnogo sede imaju visok nivo lipida, glukoze i insulin u krvi. Kada se saberu svi sati koje oni provedu sedeći, nije ni čudu što ih pogađaju srčana oboljenja i dijabetes, za razliku od ljudi koji ne sede mnogo.
Neki naučnici čak porede negativne posledice sedenja sa posledicama pušenja.
ŠTA MOŽEMO DA URADIMO POVODOM TOGA?
Najvažnije je da smanjimo količinu vremena koje provodimo sedeći. Ako ste kancelarijski službenik, vreme je da se razmrdate. Nema potrebe da ceo dan provedete ne ustajući sa stolice. Ustanite, ispravite malo kolena, na pauzi prošetajte. Idite kući pešice. Ostavite četove, mejlove i telefone, ako vam treba kolega prošetajte do njegove kancelarije. Nemojte donositi veliku flašu vode, donesite malu, pa češće idite u kuhinju da dopunjavate. Ako putujete gradskim prevozom, ustupite nekome mesto, a vi ostanite da stojite.
Nadlanu / izvor: Men's Health