Sa političke tačke gledišta, izgradnja gasovoda "Turski tok" za Rusiju ima mnogo više smisla nego "Južni tok", jer se, s jedne strane, izbegava rizik zbog zavisnosti od EU i njenih propisa, a s druge strane Ankara bi mogla da se ubedi da ne učestvuje u projektima kakav je Južni koridor, koji ugrožavaju energetske interese Moskve, ocenila je američka bezbednosna agencija Stratfor.
U analizi se navodi da nije nemoguće da se politički odnosi Rusije i Zapada, ili bar Evrope, koji su na najnižoj tački od okončanja hladnog rata, poprave u dovoljnoj meri da se projekat Južnog toga ponovo aktuelizuje.
Za to u Briselu lobiraju Bugarska i Mađarska, a čak i Nemačka pokušava da tu mogućnost zadrži na stolu, pod uslovom da se za Ukrajinu pronađe prihvatljivo rešenje.
Vaskrsnuće "Južnog toka" ipak nije verovatno, ali je i dalje moguće, navodi Stratfor.
Rusija, ističe se, ima i treću mogućnost - da ne gradi ni "Južni tok" ni "Turski tok" i da se i dalje oslanja na postojeći gasovod kroz Ukrajinu.
Ta opcija bi bila možda i najverovatnija, ukoliko dođe do daljeg pogoršanja odnosa sa Zapadom ili daljeg slabljena ruske ekonomije, do tačke kada bi svaki novi kapitalni projekat za Moskvu bio finansijski neodrživ, ali i ako Rusija odluči da se usredsredi isključivo na energetske projekte u Kini i Japanu.
Što se Evrope tiče, ona u ovom trenutku na dva načina može da odgovori na odustajanje Rusije od izgradnjje "Južnog toka" - izgradnjom terminala za tečni prirodni gas ili gradnjom gasovod "Južni koridor", stoji u analizi.
Evropljani dugo raspravljaju o izgradnji terminala za tečni gas i u proteklih 10 godina bogate države, kao što su Nemačka, Francuska i Italija, uradile su dosta na tom planu, ali problem predstavljaju zemlje centralne i istočne Evrope, koje su u velikoj meri zavisne od ruskog gasa, a nemaju mogućnosti da same finansiraju izgranju skladišta za tečni gas.
Litvanija i Poljska su nedavno to uspele da urade, ali i ti projekti imaju manu, jer su kapaciteti terminala nedovoljni, a lokacije na obali Baltičkog mora nepovoljne.
Druga mogućnost da Evropa izbegne neizvesnost transporta gasa kroz Ukrajinu je izgradnja "Južnog koridora", kojim bi se gas dovodio iz kaspijskih zemalja, pre svega iz Azerbejdžana i Turkmenistana, a potencijalno i iz Irana i Iraka.
Taj projekat je za evropske države atraktivan zbog toga što se izbegavaju i Rusija i Ukrajina, ali tu postoje velike političke i finansijske prepreke, navodi se u studiji Stratfora.
U ovom trenutku, ocenjuje se, u najboljoj poziciji je Turska, od čije će odluke u velikoj meri zavisiti čiji projekat će imati više šansi da zaživi.
Sa idealnom geografskom pozicijom na dva kontinenta i sve većim političkim i ekonomskim uticajem, Turska je država koju će i Rusija i Eropska unija pokušati da ubede da im postane partner u energetskoj oblasti, ocenjuje se u analzi Stratfora.
Nadlanu / izvor: Novosti