Po podacima koje je Komunalna policija dostavila „Blicu“, samo petorica najbahatijih od oko 70 divljih taksista, u toku 2013, 2014. i 2015. godine dobili su neverovatne 182 prijave prekršajnom sudu u Beogradu za nepoštovanje pravila za prijem putnika i parkiranja na Aerodromu “Nikola Tesla”!
Pritom, u statistiku nisu uključena fizička razračunavanja sa Komunalnom policijom. Kako je moguće da policija i sudstvo ne mogu da pronađu način i kazne nasilnike?
„Tajna“ se krije u prevarama sa fiktivnim adresama stanovanja koje divlji taksisti imaju u ličnim dokumentima. Kada Komunalna policija napiše prekršajni nalog, sud poziv upućuje na adresu navedenu u ličnoj karti, a s obzirom na to da okrivljeni ne živi na toj adresi, poziv se pošiljaocu vraća jednom, drugi, treći put... da bi se na kraju od toga odustalo. Tek u retkim situacijama MUP je spreman da oglasi potragu za licem po prekršajnoj prijavi.
- Ne mogu da ih nađu, a oni se i ne kriju: po ceo dan su na aerodromu, rade bez ikakvih smetnji, smeju nam se u lice. Svega ovoga ne bi bilo da svako, i MUP i tužilaštvo i sud, radi svoj posao.
Umesto toga, Komunalna policija ostaje jedina koja vrši pritisak i pokušava da sprovodi zakon, a onda je stalno na „nišanu“ i dobija pretnje, psovke i fizičke napade - kaže za „Blic“ dobro obavešteni izvor iz Komunalne policije, koji ovu taktiku divljaka naziva - iznurivanje protivnika.
Igra fiktivnih adresa dovodi do gotovo komičnih situacija.
- Oni, prosto, previše dobro poznaju rupe u zakonu. Jedan od ove „gospode“, Nebojša Galić, već tri godine ima fiktivnu adresu u Sarajevskoj ulici na koju mu stižu prekršajne prijave, koje ne prima. Ali, kada ga sud pozove da se u svojstvu svedoka pojavi u nekom suludom postupku protiv mene - tada poziv uredno primi. To je čovek koji me je gazio kolima na aerodromu - objašnjava Zlatko Zlatković iz „Beogradskog taksija“, koji već godinama vodi borbu protiv divljaka.
Komunalnoj policiji zakon zabranjuje da javnosti da na uvid puna imena i fotografije prekršilaca.