Te subote uveče našla sam se u centru Beograda sa prijateljima, kako bismo se posle dužeg vremena konačno okupili, ispričali i dobro proveli. Kao što to obično biva, uputili smo se u obližnji klub i tu ostali cele večeri. Pričalo se o poslu, seksu, novitetima u našim životima…ali, o tome nekom drugom prilikom.
.
Niko od nas nije došao kolima, kako naravno ne bi ugrozio sebe, a ni ostale, jer smo pili alkohol.
Oko četiri ujutru, rastali smo se, a ja sam pozvala taksi, kako bih stigla kući. Nisam ni slutila šta ću sve čuti od vozača, a i danas se pitam da li je sve što mi je ispričao zaista istina.
Pozdravio me je uz ljubazno “Dobro veče” i upitao me kuda idemo.
Po mojoj proceni bio je u ranim tridesetima. Nosio je nekakvu kožnu narukvicu i bio je kratko ošišan. Sve u svemu, nije izgledao loše. Iz dosade sam ga upitala ima li posla, a on je počeo da priča kao da je jedva čekao da mu se neko obrati.
– Ima, ali evo da ti odmah kažem, nekad poželim da se roknem. Majke mi. Evo, pre neki dan ulazi mi devojka, negde u Batajnici i traži vožnju do Banovog brda. Mlada, nema sigurno više od dvadeset. I znaš šta mi kaže kada sam je dovezao tamo gde treba?
Napravio je kratku dramsku pauzu, dok sam ja čekala da nastavi.
– Rekla mi je da nema novac i predložila mi da imamo seks. I to ne običan, već oralni! Zamisli ti to, eeeej! Pa da ne poveruješ!
– I, šta je bilo? – automatski sam ga upitala.
– Ništa, rekao sam joj da izlađe napolje, momentalno. Još mi objašnjava zašto nema pare, pravda mi se! – ovde je već počeo pustio volan i počeo da se krsti.
Iako sam očekivala sočniji nastavak priče i ovo me je prilično iznenadilo. Odmah sam pomislila da je sigurno doživeo i video svašta, kada mu se ovako nešto desilo. Prokomentarisala sam kako je strašno sve ljudima pada na pamet i dodala:
– Ko zna šta si još doživeo na ovom poslu.
Upalilo je, jer je brzo nastavio.
– Ma da, ima svega. Ne bi verovala. Vikendom mi u auto upadaju pijani maloletnici. Obično samo zaspu na zadnjem sedištu, ali prošlog meseca mi se jedan ispovraćao po kolima. Mučenik nije stigao ni prozor da otvori, a onda se uvaljao u sopstveni brlog. Baš tu gde sediš – rekao mi je, pokušavajući da ispadne duhovit.
Kiselo sam se osmehnula i pitala ga koliko mu se često to dešava.
- Pa, stalno su pijani, a do incidenata kao što su ovi, dolazi jednom u pola godine recimo…
“Zanimljiv podatak”, pomislih. Bili smo na pola puta. On se ućutao, a ja sam sabirala misli.
– Gledaj budalu kako vozi! – povikao je u trenutku.
– Tako se moj kolega pokačio sa jednim kretenom na Novom Beogradu. Vozio ga je i ovaj da li je bio drogiran, šta li je…Počeo da ga proziva. A kolega dobar čovek. Miran, dok ga ne diraš. Kada mu je rekao “majmune”, on zaustavi kola i hoće da ga izbaci. Kad ovaj fljas, pesnica u glavu! Iz neba pa u rebra!
Dok mi je objašnjavao, mlatarao je rukama kroz vazduh, kao bi što bolje dočarao efekte. Bilo mi je interesantno da ga slušam, ali sam istovremeno pratila i kako vozi…za svaki slučaj.
– Čim nas je pozvao, došli smo. Nas deset, minimum. Budala je u međuvremenu pobegla, ali da smo ga našli, bilo bi svašta.
Ko zna šta bh ja još od njega čula da konačno nismo stigli ispred mog stana.
Kada smo stali, iskoristio je priliku da mi ispriča i slučaj “izgubljene bake”, koja nije znala u koji je deo grada tačno treba da ide.
– Kada sam je pitao gde ćemo, baka mi je rekla “idemo tamo kod one crkve…znaš sine, ima tu i onaj market”. Nekako smo se razumeli na kraju i našli pravi put, ali jedva.
Dala sam mu novac i izašla napolje. Iskreno, poverovala sam u sve osim u ovu priču sa tučom.
Kakva su vaša iskustva sa taksistima i njihovim pričama?
Nadlanu / izvor: telegraf