Jedan od najboljih domaćih bendova, predvođen verovatno najboljim ženskim vokalom u zemlji, održao je veliki solistički koncert u Hali sportova.
Zvučalo je kao prevelik zalogaj, organizovati koncert u hali sa ovim kapacitetom, ali Beograd i nema prostore koji bi odgovarali njihovoj popularnosti, ali i energiji. Da li zbog ne tako agresivne reklamne kampanje, epidemije gripa ili još nekih velikih koncerata u gradu ili nečeg četvrtog, Hala sportova je u vreme kada je koncert bio zakazan bila poluprazna! Ali uprkos pogledu na prazne tribune i do pola popunjen parter, nikome kao da i nije padalo napamet da bi ovo veče moglo da propadne. Jer, oni koji su došli, znali su zbog čega su tu, i sa uzbuđenjem su čekali da čuju fantastičnu Ivanu Pavlović i pesme koje vole!
Sa oko pola sata zakašnjenja, pred publiku su najpre izašli Dario, Džoni i Zmo, sa perikama… Zauzeli su svoje pozicije i počeli da sviraju nešto što je neodoljivo zaličilo na njihovu, verovatno najpoznatiju pesmu do sada… A onda se na sceni pojavila i ona, u suknjici i košulji, sa kravatom…autfit koji je neodoljivo podsećao na spot iste te pesme… I da, započeli su koncert svojim prvim singlom “Ja bih te sanjala” sa albuma “Negative” iz 1999. godine. Usledio je i “striptiz”, pa je tako Ivana već na prvoj pesmi ostala u dubokim crnim čizmama, šortsu i majici…
“Dobro veče, Beograde!” započela je svoj kratak pozdrav publici, i izrazila zadovoljstvo što opet sviraju u svom gradu.
Možda nije neophodno ni pominjati, ali za samo nekoliko minuta njen glas je potpuno ispunio kompletnu halu, njeno dobro raspoloženje je “zarazilo” sve prisutne, i bilo je dovoljno samo se opustiti i uživati… I kada ste spremni na to da ćete čuti jedan od najboljih vokala na Balkanu, možda čak i u Evropi, svaki put kada je čujete može da vam se desi da se “smrznete” kada zagrmi u mikrofon. I kada ozvučenje nije savršeno, ona zvuči savršeno. I kada peva agresivno, i kada je nežna…
Druga pesma bila je sa drugog albuma “Ni ovde ni tamo” iz 2001, takođe veliki hit "Bez promene". Pesmom “Jutro posle dodira” načeli su i “Tango”, treće izdanje iz 2004.godine, a onda je došao red i na najnoviji album koji su i promovisali ovim koncertom. “Julija” je bila prva koju smo čuli sa izdanja “Spusti me na zemlju” iz aprila ove godine. Usledile su "Od stakla", pa “Vreme je…”, takođe jedna od najlepših pesama sa prvog, a onda i simpatična “Mamin sin” sa novog albuma.
“Sad smo se zagrejali…treba da se malo ohladimo… Šta nam treba?” bila je najava za pesmu “Led”. Onda se ponovo skakalo uz “Ti me ne voliš”…
Ako je neko i pomislio da može da se desi da koncert ne bude potpun, samo zato što sala nije bila puna – prevario se! Neverovatno, ali svi oni koji su došli, kao da nisu to ni primetili! Atmosfera je bila sjajna, svi su skakali, pevali i igrali, svi su bili skoncentrisani na ono što se dešavalo na bini, i vrlo brzo, sva ta prazna mesta nisu predstavljala nikakav problem. Bend je zvučao kao da ih ima bar duplo više na bini i kao da sviraju pred sto hiljada ljudi, a publika je toliko bila uključena u svaku pesmu, da je izgledalo kao da ih je mnogo više…
Nakon “Iznenadi me” usledilo je i iznenađenje u vidu Skaja Viklera, čiji nastup i nije naišao na odziv kakav je možda očekivan. Popularan jeste, ali stavljen u ovaj kontekst, uz bend kakav je “Negative” i uz pevačicu kakva je Ivana…delovao je prilično neubedljivo. Njegov nastup je barem Ivani dao vremena da se presvuče, pa je izašla u “pufnastoj” haljini, seksi crnim čarapama i cipelicama… Sa njim je otpevala “Beat it”, veliki hit Majkla Džeksona, čiji je “dvojnik” igrao sve vreme, kopirajući njegove poznate poteze…
Posle gosta nastavili su promociju novog izdanja pesmom "Daj mi ritam" a onda je trebalo i predstaviti bend…koji “nije želeo da se predstavlja…” Ipak, uz aplauze i podršku publike, najpre Dario, a zatim i Zmo i Džoni su kroz kratke solaže pokazali deo onoga što znaju. Zaista su se sve vreme ovi momci trudili ne samo da prate Ivanu, već da i sami budu u kontaktu sa publikom. Energični na bini, navežbani i nasmejani. Odlično su obavili svoj deo zadatka…
“Ljubav”, “Čarobni napitak”… Koncert je tekao, vreme je letelo, a po raspoloženju je izgledalo kao da su tek počeli! Ivana je pevala sa lakoćom i bez razlike svaki ton, svaku figuru. Ponekad izrazito “agresivna” kada to pesma zahteva, a ipak tako simpatična i umiljata… Divlja i ženstvena… Pomalo zbunjena, ali ipak kraljica na bini! Spontan ali fenomenalan scenski nastup, pokreti koji prate svaki ton. Sa takvim glasom, nastupom i pesmama koje potpuno izražavaju nju, takvu kakva jeste, Ivana dokazuje da je verovatno jedina ženska figura na domaćoj rok sceni koja ima energiju i kvalitete za svetsku scenu.
Mali “odmor” započeli su polu-akustičnim izvođenjem pesme “Ni ovde ni tamo”, nastavili uz “Seks”, a završili sa “Spusti me na zemlju” u kojoj su spojili obe verzije iste pesme izdate na istoimenom albumu. Nakon toga “Zbunjena”, “Konačan početak” i “Ovakav dan” za kraj regularnog dela koncerta.
Više od dva sata uz Negativ je proletelo! Ali ostalo je još pesama koje je trebalo čuti i bez kojih ne bi mogao da prođe ovakav nastup. Neke od njih su baš sačuvali za bis… “Svet tuge” pevala je cela Hala sportova, ova fantastična balada sa njihovog prvog albuma je i zaslužila hor i ruke u vazduhu. Pa onda “Kraj” i “Šta kažeš sad”.
I dalje nije bilo dovoljno… Iz gužve su se čuli uzvici “Tangooo!” dok su se članovi benda spremali da izađu i na drugi bis. “Da li ste za ples?” bilo je pitanje koje je svima nagovestilo kojom pesmom će ovaj koncert biti zatvoren. “Tango”…
Malo je modernih bendova na našoj domaćoj sceni koji mogu da se pohvale kvalitetima koje ima “Negative”. Nije, doduše, lako pronaći dovoljno takvih vokala kakav oni imaju. Ali su i nakon deset godina rada ostali dosledni sebi i sviraju ono što vole i što im leži. I to što rade, rade dobro bez obzira na okolnosti. Oni su dokaz da bend može da ima “hit” u pravom, a ne pogrdnom smislu te reči. I dokaz da još uvek ima nade da rok postane mainstream u Srbiji.
A Ivana… ona ništa ne mora da dokazuje. Dovoljno je to što još uvek, svoj “jedna u million” kvalitet, nosi na pravi način…
Tekst: Ljiljana Zdravković