Reč je o članu 10 stav 3 Zakona o nacionalnom DNK registru, a poverenik je takođe predložio Ustavnom sudu da u skladu sa svojim ovlašćenjima, ukaže Narodnoj skupštini na potrebu donošenja novog zakona o DNK registru ili potrebu izmena i dopuna postojećeg zakona.
Predlog za ocenu ustavnosti zasniva se na činjenici da je, uprkos odredbi člana 42. Ustava, kao i ranijem izraženom stavu Ustavnog suda da se obrada podataka uređuje isključivo zakonom, zakonodavac propisao da se bliži uslovi za razmenu i prenošenje podataka iz DNK registra uređuju podzakonskim aktom Vlade.
Takva odredba, budući da razmena i prenošenje podataka predstavljaju radnje obrade podataka o ličnosti, u direktnoj je suprotnosti sa navedenom ustavnom odredbom, smatra poverenik.
Poverenik je predložio Ustavnom sudu da posebnim mišljenjem skrene Narodnoj skupštini pažnju na nekoliko pitanja koja je neophodno regulisati zakonom.
Ta pitanja se odnose na uslove pod kojim se vrši upis i brisanje podataka u DNK registru, rokove čuvanja svih podataka u DNK registru, uslove pod kojima se vrši obrada podataka u DNK registru, a posebno uslove pod kojima se vrši upis i brisanje podataka iz registra o maloletnim licima i žrtvama izvršenja krivičnog dela, razmenu podataka iz DNK registra sa drugim državama i međunarodnim organizacijama koja se može odvijati samo na osnovu zakona, tj. ratifikovanih međunarodnih sporazuma.
Izvor: Tanjug
Foto: Ilustracija/Pixabay.com