Lazar Čolić Zola u dvorištu Bele kuće otvorio je dušu svom najboljem prijatelju Filipu Caru i zadrugarki Dalili Dragojević.
On se setio svoje pokojne bake i otkrio do sada nepoznate detalje iz detinjstva.
- Joj, setim se, pre, dođe baba kod nas u stan, da meni 100 evra, pa da mami 100 evra, mama kad ode u kuhinju ona meni tap u ruku, ja klinac, odem u kupatilo posle da vidm šta je, a ono još 100 evra. Koliko me je gotivila... Jedino sam muško u familiji, još odrastao bez oca, bila je slaba. Gledala me uvek iz nekog sažaljenja... Stalno je psovala, majku mu je*em on tebe da ostavi, imaćeš šta god poželiš i stvarno sam sve imao - laptop, kompjuter, motor, sve što sam poželeo... - govorio je Zola.
- Nije živa, biće sad u julu 4 godine. Kad je bila sahrana, ja sam plakao kao lud... Napisao sam na papiru neke reči vezane za nju i rekao sam ako ikada budem imao žensko dete, zvaće se Ljubica, kao ti... Nema oka koje nije zaplakalo - nastavio je.
- Moj otac je otišao, nema čoveka... Za vreme rata, samo je otišao, nema ga, a kome da kaže da je trudna... Ko će šta reći, rekla je babi, ali se plašila dedine reakcije... Ali baba je presadila to dedi u glavu i on je rekao da rodi, kao 'naš je'... Nakon 12 godina, mama je htela da radimo DNK, ali na kraju nismo jer je sve priznao, sad se čujemo jednom u dva meseca. Video sam ga u životu nekih desetak puta... - govorio je Čolić.
- A gde je on sada? - pitala je Dalila.
- U Nemačkoj, ima ženu i dve ćerke - odgovorio je.
- Jao, užas - izustio je Car.
Izvor: Kurir.rs
Foto: Zadruga Official - YouTube/PrintScreen