Svi znamo da svakodnevno dugotrajno sedenje nije dobro za naše zdravlje, ali malo ljudi je svesno toga koliko je šteta velika i kako se lako može izbeći.
Razvoj tehnologije omogućava nam da sve više poslova radimo sedeći ispred računara, u toplom, ali taj napredak ima i negativne nuspojave jer je naše telo stvoreno za kretanje.
Čak i ljudima koji rade isključivo intelektualne poslove, potrebna je određena doza fizičke aktivnosti, jer ona pozitivno utiče na ceo organizam, pa i naš mozak. Situaciju dodatno pogoršava činjenica što i većinu slobodnog vremena provodimo sedeći: nakon osmočasovnog radnog dana u kancelariji, sedamo u automobil. Kad dođemo kući, sednemo za sto da večeramo, pa se zavalimo na kauč kako bismo gledali TV.
Za potpuno opuštanje posežemo za nezdravim grickalicama i zašećerenim napicima i tako svom zdravlju pravimo dodatnu štetu.
Svaki korak je bitan
Najnovija istraživanja pokazala su da čak i male količine kretanja mogu uveliko da poboljšaju zdravstveno stanje. Samo 30 minuta telesne aktivnosti dnevno, može da "poništi" dan sedenja u kancelariji, pokazuje studija sa Univerziteta Kolumbija.
Istraživači su posmatrali 7.999 zdravih osoba starijih od 45 godina koje su nosile monitore aktivnosti najmanje četiri dana u nedelji i to od 2009. do 2013. godine. Monitor je beležio količinu i intenzitet telesne aktivnosti tokom ovog perioda i pratio stopu smrtnosti i zdravstvene rizike koje su učesnici doživljavali.
Studija je pokazala da bi zamena 30 minuta sedenja za laganu telesnu aktivnost smanjila rizik od prerane smrti za oko 17 posto. Ako su učesnici praktikovali zahtevniju vežbu, na primer trčanje ili biciklizam, rizik od prerane smrti smanjivao se za 35 posto.
S druge strane rezultati studije Američkog udruženja za rak objavljene prošle godine utvrdili su da nedovoljno kretanje povećava rizik od pojave raka, koronarne bolesti srca, moždanog udara, dijabetesa, bolesti bubrega, samoubistava, KOPB-a, pneumonitisa, bolesti jetre, peptičkog ulkusa i drugih probavnih bolesti, Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti, nervnih poremećaja i poremećaja muskulo-skeletnog sistema.
Istraživači koji su vodili ovu studiju, veruju da su za ove rezultate odgovorne i loše navike koje obično prate sedeći način života - prejedanje, prekomeran unos šećera i masti... Nadamo se da su ovi argumenti dovoljni da preispitate svoje zdravstveno stanje i preokrenete životne navike u svoju korist.
Na radnom mestu
Ova saznanja svakako su zanimljiva i korisna, ali kako fizičku aktivnost uklopiti u prosečan radni dan u kancelariji? Evo nekoliko saveta šta možete da učinite dok ste na radnom mestu:
- naterajte sebe na česte odlaske do aparata za vodu (ionako pijemo premalo vode)
- parkirajte automobil daleko od ulaza da bi što duže hodali pri dolasku i povratku (ili još bolje: idite biciklom na posao, ako je to izvodljivo)
- zaboravi na lift i uvek koristite stepenice, neka vaša pauza bude aktivna - šetajte oko zgrade ili idite stepenicama
- kratke sastanke i konsultacije jedan na jedan obavljajte u šetnji kroz hodnik, kao i telefonske razgovore
- isprobajte loptu za pilates umesto klasične stolice i telo će vam stalno biti aktivno - koristite vežbe istezanja koje su prilagođene kancelarijskom prostoru i ne zahtevaju posebne rekvizite.
Kod kuće
Kad promenite ritam na poslu, krenite s promenama i u svom domu. Osnovna prednost vežbanja kod kuće je ta što možete sami da odredite tempo i termin, a kako ne biste upali u rutinu, za inspiraciju vam mogu poslužiti mnogi video snimci s Jutjuba, saveti iz časopisa ili primeri s društvenih mreža.
I u tom kratkom vremenu od 30 minuta, s kojim predlažemo da započnete, trebalo bi da obavite sve elemente treninga: zagrevanje, aerobne i vežbe snage, istezanje i hlađenje.
Predstavljamo nekoliko osnovnih saveta koji će vam pomoći da vežbanje ugradite u svoj dnevni ritam:
- postavljajte sebi izazove i uvek budite u potrazi za novim vežbama kako biste izbegli dosadu
- nađite sparing-partnera, jer ćete tako lakše istrajati u vežbanju
- upišite vežbanje u svoj kalendar, kao sve ostale obaveze
- postavite sebi cilj, na primer, da ćete skinuti pet kilograma ili se pripremiti za neku trku.
Važno je da budete istrajni, a glavni motiv može da vam bude činjenica da je zaista malo truda potrebno da bi značajno unapredili svoje zdravlje. Morate da budete svesni da promena ustaljenog ponašanja ide vrlo sporo, ali biće vam drago jednom kada zdrave navike usadite u svoj život.
Istraživanja pokazuju da su u proseku potrebna dva meseca, tačnije 66 dana, da bi se stvorila nova navika, a povremeno posrtanje ne utiče na ishod. Zato ne gubite veru u sebe, pravite male promene, beležite svaki uspeh i nikada ne odustajte, jer se svaki korak računa.
Izvor: Miss7ZDRAVA
Foto: Ilustracija/Pexels.com