Nenad Blagojević je pisac, novinar i turistički vodič, autor sajtova Priče sa dušom i Put oko sveta. U Francusku putuje često jer voli francuski jezik i kulturu, a i njegov posao je vezan za tu zemlju. Tačnije, francuskim turistima je vodič u Srbiji i upoznaje ih sa lepotama naše države, a kao frankofoni novinar često piše o srpsko-francuskom prijateljstvu, snima filmove o Srbiji za francuske televizije.
- Ostrvo Reunion, francuski departman u Indijskom okeanu, koji je udaljen oko 800 kilometara od Madagaskara i oko 200 km od Mauricijusa, do sada sam posetio dva puta. Jednom poslovno, a drugi put privatno. Reč je o ostrvu u Africi na kojem važe francuski zakoni, na kojem se evro koristi kao valuta, a do kojeg se stiže avionom, nakon 11 sati letenja od Pariza. Ostrvo ima oko 300 mikroklima i u jednom trenutku možete se "kuvati" na plaži, a već u sledećem, po dolasku u tamošnje sirkove (udoline između planina), tražiti da obučete nešto sa dugim rukavima. Razlika u temperaturi između dva gradića na dve strane ostrva može da bude i do 15 stepeni. Reunion ima i aktivan vulkan Piton de la Fournaise (2.632 m) u središnjem delu, koji je nedavno ponovo proradio, ali i mnogo drugih atraktivnosti koje turiste nagone da prevale ogroman put od oko 10.000 kilometara od Evrope. Atrakcija kojoj se turisti i lokalno stanovništvo raduju je kad vulkan proradi, jer svi žele da snime vrelu lavu, koja prži sve pred sobom, a posebno auto-put koji joj je "na putu". Posle svake erupcije sledi renoviranje. Ova egzotična destinacija poznata je i po proizvodnji šećerne trske, ruma i ananasa, po vetrenjačama i brojnim vodopadima, koji, činilo mi se, izviru i iz najmanjeg brdašceta.
Našim čitaocima, Nenad je detaljnije predstavio ovu udaljenu egzotičnu destinaciju.
SMEŠTAJ – kakav smeštaj je, po vašem mišljenju, najbolje rešenje?
- Na Reunionu možete birati između skupih hotela od četiri i pet zvezdica i takozvanih žitova (les gîtes) koji predstavljaju jeftiniji smeštaj u drvenim kućicama. Oni su uglavnom pored pešačkih staza, u planinama. Kada sam prvi put boravio tamo, odsedao sam u hotelima, a drugi put sam želeo više da saznam o istoriji i tamošnjem životu od lokalaca, pa sam pronašao besplatan smeštaj na sajtu couchsurfing.com. Nekoliko Reunionaca me je pozvalo i ugostilo, među njima čak i jedna porodica iz Srbije, pa sam tako spavao: u jednom seoskom domaćinstvu kod jedne medicinske sestre, zatim u stanu sa pogledom na plažu kod surferske porodice i u kući sa bazenom kod porodice iz Niša, koja trenutno živi na tom ostrvu. U jednom hotelčiću na vrhu jednog brda, gde sam proveo jednu noć, stajalo je obaveštenje da se ne čudimo ako u toku noći na terasu dođu srne i nosićem nam "pokucaju” na vrata".
HRANA – koja su vam bila omiljena jela/lokalni specijaliteti na tom putu?
- Pošto volim sve da probam, hranio sam se i u hotelima, ali i na ulici, kupujući reunionski fast fud. U San Deniju, glavnom gradu, pored okeana, nedaleko od spomenika Rolan Garosu dopala mi se ponuda baraka sa kreolskom hranom gde sam često naručivao komplet meni - jelo sa pivom za 10 evra. U restoranima je to koštalo više, pa sam porciju ribe ili mesa sa pirinčem i povrćem plaćao oko 20 evra. U suštini, hrana je izuzetno ukusna, to je kombinacija indijske, francuske, madagaskarske i kreolske kuhinje. I stanovništvo je potpuno izmešano, jer su ljudi na Reunion dolazili sa svih strana, od Indije do Francuske. Serviranje je kao u Francuskoj: predjelo je obavezno, zatim sledi glavno jelo i poslastica. Kuvari koriste dosta ljutih začina, pa, kome to nije dovoljno, čili je u maloj činiji uvek ispred gosta. Služi se piletina, pasulj, pirinač, svinjetina, ali i riba iz Indijskog okeana, koja mi je bila omiljena. Na pijaci sam, kao suvenir, kupio njihovu "ljutenicu", i evo, skoro godinu i po dana kasnije, moja mama, koja voli ljuto, nikako da pojede tu teglicu. Uzima na vrh viljuške i kaže da takav "otrov" do sada nije probala. U jednom restoranu u sirku Silaos sa mojim francuskim prijateljem Nikolom, koji tamo radi kao turistički vodič, probao sam lokalni specijalitet, budin. Izgleda kao kobasica, a pravi se od mesa i sveže svinjske krvi. Dezert je bila božićna kreolska pita i torta i voće sa sladoledom.
PIĆE – u kojim napicima ste najviše uživali?
- Iako su Francuzi poznati po vinu, kojeg na Reunionu svakako ima u ponudi, ipak, zaštitni znak ostrva je pivo "dodo". Ono se u stvari zove "burbon", ali niko ga tako ne zove. Lako ćete ga prepoznati po nalepnici na kojoj je ptica sa Mauricijusa koja se zove dodo, a svaki konobar razumeće tu čarobnu reč. Pije se i lokalni "šaret" rum, kao i viski. Kada je reč o bezalkoholnim pićima, to je svakako ceđena šećerna trska, koju će vam brzo iscediti u radnjama na ulici. Jedna čaša košta 2,5 evra i pravi je šećerni šok. Predlažem i sok od domaćeg ananasa ili čak svež ananas, koji ima mnogo lepši ukus od onog koji se uvozi kod nas. Em što je sa domaćih plantaža, nego je i više puta slađi, a i jeftiniji. Upravo zbog šećera koji se konzumira u ogromnim količinama, i to direktno iz šećerne trske, na Reunionu mnogo ljudi, nažalost, ima dijabetes.
AKTIVNOSTI – kako ste najradije provodili slobodno vreme?
- Ako pogledamo na karti da se "blizu" Reuniona nalaze Madagaskar i Mauricijus koji imaju razvijeniji turizam od ovog ostrva, a čak i lepše plaže, postavlja se pitanje ko onda dolazi na Reunion? Odgovor je: turisti koji žele "dva u jedan", odnosno i plaže i prirodu, i planinarenje do vulkana i izležavanje na plažama sa crnim peskom. Planinari čine dobar deo turista, pa su aktivnosti izuzetno brojne. Oni koji imaju više novca, plaćaju vožnju helikopterom, tačnije njima se spuštaju u pomenute sirkove. Iako je u ponudi bilo i jahanje, ronjenje i kanjoning, ja sam ipak odabrao ležerniju opciju - pešačenje po sirkovima, obilazak vulkana i nezaboravnu posetu pijaci, na kojoj se sve šarenilo od neobičnog voća i povrća. Crveno slatko voće "liči" jeo sam svakog dana, a po povratku u Srbiju čuo sam da se ponekad može naći i u našim prodavnicama. Kod nas se zove azijska trešnja.
NEXT TRIP – gde planirate sledeće da otputujete?
- Moja naredna destinacija će ponovo biti Francuska, ali ovog puta spustiću se najjužnije do sada i posetiću Korziku. Već sam oduševljen Marseljem i Provansom, pa se nadam da će i ovo ostrvo opravdati svoj status jednog od najlepših francuskih mesta. Volim taj južnjački mentalitet, opuštene ljude koji nigde ne žure, a kao ljubitelj ostrva, siguran sam da ću se po ko zna koji put stopiti sa tim mirnim ostrvljanima, koji ne znaju za stres. Sećam se reči konobara na Sejšelima, koji mi je, dok sam nervozno čekao hranu, rekao: "Gospodine, na ostrvu ste, ovde nema žurbe. I da želite, sada nemate kud otići".
DREAM TRIP – koje mesto biste voleli da posetite tokom života?
- Mada sam obišao više od 30 zemalja, s godinama i iskustvom sam shvatio gde želim da idem i šta želim da vidim u životu. Voleo bih da obiđem još neke francuske prekookeanske departmane i još neke zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza koje mi nedostaju u "kolekciji", poput Jermenije, Kazahstana i Moldavije. Iz Azerbejdžana, Gruzije i Belorusije nosim predivne utiske.
Autor: Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva