Dunja Ilić još jednom šokira javnost! Otac joj je izvršio saoubistvo, a ona kaže da joj je lakše što njenog oca Jovana Ilića više nema.
Pevačica ističe da nema veze sa njegovom naizgled naprasnom odlukom da sebi oduzme život i da je on poslednjih deset godina bio psihički nestabilan, te da je već pokušavao da digne ruku na sebe nekoliko puta.
- Teško mi je. Četiri dana sam bila u mentalnoj ustanovi u Napulju, ali ne zato što sam luda, već zbog nervnog sloma koji sam doživela. Već dve godine ne pijem alkohol i ne koristim narkotike. Za tatu sam saznala onog momenta kada sam htela da ga pozovem da mu kažem da sam živa i da je sa mnom sve u redu. U pet po podne sam saznala da je preminuo. Nije istina da se ubio zbog mog lajva i zbog onoga što sam u lajvu rekla. Ne perem se. On je pre ovoga bio u Valjevu na psihijatriji, već je pokušavao da se ubije. Moj tata se mučio poslednjih deset godina. Izbegavala sam da se vidim sa njim jer nisam želela da gledam kako propada. On je propao i mentalno i fizički. Znam koliko se mučio. Odmorio se sada. Meni je sada lakše. Osećam da se sada oslobodio muka. I ja se osećam oslobođeno nakon svega. Jedina stvar zbog koje krivim sebe je to što sam nekada bila pregruba u namerama da ga dozovem pameti. Kritikovala sam ga što je sebi dopustio neke stvari, ali bila sam prilično oštra. Samo sam htela da ga motivišem - priznaje Ilićeva.
Ona ističe da je nikada nije seksualno zlostavljao otac, već da su je on i majka psihički maltretirali od pete godine života.
- Nikada nisam spomenula da me je seksualno zlostavljao, dakle, nikada nisam bila seksualno zlostavljana od moga oca Joce. Rekla sam da je njegova tadašnja devojka primetila da moj tata pokušava da nju napravi ljubomornom tako što je grlio mene. Imala sam 13 godina tada. Ona je za tu scenu rekla da joj izgledamo kao incest boleština. Istina je da sam od pete godine psihički maltretirana. Moja mama je bila kao Hitler. Zbog toga se kod mene javila sumnja da su oni uopšte moji biološki roditelji jer je bilo nemoguće da se neko tako ponaša prema rođenom detetu. Ja nemam nijednu sliku iz detinjstva do pete godine. Pokrenula sam temu utvrđivanja porekla putem DNK analize pre četiri meseca, ali sada to nije važno. Ne zanima me ništa što se toga tiče - kaže Dunja, a onda priznaje da ne želi da dođe na očevu sahranu jer smatra da bi samo bila nepoželjna:
- U Napulju sam i ovde ću biti još neko vreme. Ne planiram da dolazim na očevu sahranu jer znam da bi me gledali sa krivicom i prezirom, a to mi sada najmanje treba u životu. Planiram da obiđem njegov grob u miru, onda kada niko ne bude znao da sam došla. Tada ću biti sama sa njim i emocijama. Planiram da živim, da preživim. Znam da sam sama na svetu. Želim da se borim za sebe i boli me uvo šta će ko za mene reći. Sada je jedini cilj da ja ostanem čitava.
Izvor: Republika.rs
Foto: ddunia/Instagram