Svakog dana, u proseklu, u Srbiji se rak pluća, jedan od najagresivnijih i najsmrtonosnijih karcinoma, kod 16 osoba, a na žalost svaki dan 13 obolelih izgubi bitku sa ovom teškom bolešću.
Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu i u Srbiji. Povodom Svetskog meseca borbe protiv karcinoma pluća, koji se obeležava svakog novembra, Udruženje "Punim plućima", upozorilo je juče da dodatno zabrinjava činjenica da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, a broj obolelih raste svake godine. Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba.
Profesor dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine kaže da su šansu za uspešno izlečenje od raka pluća decenijama imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani:
- U poslednjih 10 godina situacija se drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije. Institut, kao vrhunska naučno - zdravstvena ustanova, ima iskustva u lečenju povim terapijama, koje nam pokazuje da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni. Na taj način karcinom pluća postaje sve više hronična bolest. Na žalost, za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente.
Predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima", Olja Ćorović ističe da Udruženje već godinama sprovodi aktivnosti u dva pravca. Prvi se tiče prevencije, podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima i važnosti redovnih preventivnih pregleda za osobe u riziku, a drugi je poboljšanje statusa pacijenata koji su oboleli od raka pluća. I dok je štetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lečenju već obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Lečenje obolelih je, kaže ona, na nivou od pre 20 i više godina:
- Nedavno je na poziv udruženja, u Beogradu boravila dr Meri Buseliz londonskog magazina "The Economist", čija istraživačka jedinica sprovodi veliku uporednu studiju o ishodima lečenja najčešćeg karcinoma u 27 država Evrope. Prvi rezultati su alarmantni, s obzirom na to da je Srbija gotovo jedina zemlja u Evropi koja nema imunološke i personalizovane terapije o trošku države. Svi u Evropi, kao i sve zemlje regiona imaju savremene imuno i ciljane terapije o trošku zdravstvenih osiguranja. Oboleli od raka pluća, koji imaju sreću da žive u okolnim zemljama, Crnoj Gori, Hrvatskoj, u Republici Srpskoj, Rumuniji ili Mađarskoj, imaju šansu da žive i da vode kvalitetan život više godina. Naši pacijenti umiru brzo, a i to kratkotrajno lečenje hemioterapijom i zračenjem je mučno i užasavajuće - kaže Olja Ćorović.
Kada član porodice oboli od raka pluća, celoj porodici se život menja iz korena. Dijagnostika, konzilijumi, borba za terapiju, traženje donacije, zračenje...
- Zbog svega toga, mi već godinama tražimo od nadležnih sveobuhvatno i sistemsko rešenje, a to je da oboleli dobije lek koji mu može pomoći, popraviti kvalitet života, produžiti život. Da li je to imunoterapija ili ciljana, biološka, manje je bitno. Važno je samo da država omogući lek za svakog pacijenta, za koga je medicinski dokazano da taj lek može da deluje - kaže Olja Ćorović.
Predsednica Udruženja navodi da su svi svesni da je za nove terapije potreban novac:
- Zato podržavamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, da zatraže dodatna sredstva od Ministarstva finansija kako bi lečili svoje građane. Ostvareni suficit u budžetu omogućava Ministarstvu finansija da mali deo tih sredstava presumeri i sistemski reši problem lečenja pacijenata obolelih od najčešćeg i najsmrtonosnijeg raka, raka pluća - kaže Olja Ćorović.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Freestock.com