Zlostavljanje deteta ne mora da bude samo fizičko. Iako se o fizičkom zlostavljanju najviše govori, postoji i emocionalno zlostavljanje koje ostavlja duboki uticaj na mentalni rast i razvoj deteta.
Uskraćivanje ljubavi i podrške, odbijanje, kritikovanje, pretnje, omalovažavanje i prozivanje su oblici emocionalnog zlostavljanja, a njihov uticaj je vidljiv i u odrasloj dobi. Ono može da utiče na lične odnose, karijeru, pa čak i na vezu sa decom.
Emocionalno zlostavljanje ponekad koegzistira sa fizičkim zlostavljanjem, seksualnim zlostavljanjem ili zanemarivanjem i jedan je od oblika zlostavljanja koje je najteže prepoznati.
Polako i postojano narušava samopoštovanje i samopouzdanje deteta. Iako je emocionalno zlostavljanje prilično teško, zapravo je uobičajeno u većini porodica, nažalost, a problem je što većina roditelja ne prepoznaje znake koji na njega ukazuju.
Roditelji moraju da vode računa o tome da zadovolje fiziološke, ali i emocionalne potrebe deteta. Odgovornost roditelja je da usmerava dete i emocionalno ga podrži.
Roditelji koji emocionalno zanemaruju dete najčešće se mogu prepoznati po tome što ne reaguju na dečija osećanja, zanemaruju emocije deteta, ne provode vreme s njim, uvek kritikuju, a nikada ne hvale dete, ne zanimaju se za život deteta, ne prepoznaju da je detetu potrebna pomoć i ističu isključivo greške koje dete napravi.
S druge strane, emocionalno zanemareno dete je strogo prema sebi, teško može da identifikuje svoje snage i slabosti, ima nisko samopouzdanje, krivi sebe za svaki neuspeh, osetljivo je na odbijanje i smatra sebe greškom.
Prepoznavanje znakova emocionalnog zanemarivanja i preduzimanje koraka da se stvari poboljšaju, ključno je za odgajanje saosećajnog i empatičnog deteta. Odgovornost odraslih je da pruže detetu podršku i pravo okruženje za ostvarivanje svojih snova.
Izvor: N1/Index.hr
Foto: Ilustracija/Freepik.com